deficit

Novi rebalans ovogodišnjeg budžeta koji je predložila Vlada Srbije pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, usled nerešenih problema iz ranijeg perioda, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, ocenio je danas Fiskalni savet.

Budžetski deficit Republike Srbije je za sedam meseci ove godine iznosio 323,7 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Deficit republičkog budžeta na kraju februara ove godine iznosio je 600 miliona dinara jer su prihodi bili 204,7 milijardi, a rashodi 205,3 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2019. godini izraženo u evrima povećana je za 8,4 odsto, dok je rast uvoza bio 7,7 odsto, a uvoza 8,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Fiskalni savet je ocenio da je povećanje zarada neutemeljeno u privrednom rastu i fiskalno neodrživo i neodgovorno.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu ove godine je opala za 6,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2018. godine manja je za 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije porastao je za 30 odsto, usled znatnog povećanja uvoza u odnosu na povećanje izvoza. Istovremeno, porasli su i budžetski prihodi, pa je u januaru ove godine zabeležen priličan suficit.

Budžetski deficit Srbije u 2016. godini biće po svemu sudeći oko 2, 1 odsto BDP-a (oko 700 miliona evra), što je upola manje od planiranog krajem prošle godine.

Fiskalni savet je ocenio da su rezultati u 2016. odlični i bolji od planiranih, a da plan smanjivanja budžetskog deficita na 0, 5 odsto BDP-a do 2019. godine izgleda preambiciozno, ali je ostvariv.

Najveći strukturni problemi ekonomije Srbije su nedovoljan privredni rast, preveliki fiskalni deficit uz brzo rastući javni dug i visoka nezaposlenost, objavio je danas Fiskalni savet.