Južni tok

U savremenom svetu Imperija u rastrojstvu uzdigla se nakon dva velika svetska klanja naroda, a konačnu dominaciju ostvarila je nakon rušenja berlinskog zida. Njeno svemoćno gospodarenje delom sveta, jer kineski narod nije pristajao da ga usrećuju neoliberalni eksperti, trajalo je svega jednu deceniju. Nakon svih pljačkanja, jer u osnovi svih imperijalnih osvajanja je razbojnička pljačka tuđe imovine, nakon svih ponižavanja i sprdanja sa Jeljcinovom Rusijom, krajem 1999. godine došlo je do mirnog i dogovornog državnog prevrata. Taj putinovski prevrat je spasio Rusiju od potpune propasti i zaustavio je dominaciju Imperije u rastrojstvu. Za svega dva predsednička mandata mudrom državničkom politikom Putin je opet uspostavio ravnotežu u međunarodnom svetskom poretku i sprečio divljanje Volt Strita i Pentagona. To je bilo presudno za savremeni svet, jer kauboji sa Volt Strita i Pentagona su se toliko bili osilili u svojoj bahatosti da su postali velika opasnost za čovečanstvo. Ne samo, kako mnogi misle, zbog nepotpisivanja ugovora iz Kjota o zagađivanju planete, nego zbog bolesne pohlepe da špekulacijama prisvoje sva bogatstva sveta.

Ta gramzivost im se vratila u avgustu prošle godine krahom hipotekarnih kredita. Naduvani balon sujete i taštine počeo je da se izduvava. Najveća opasnost preti od eksplozije tog balona, koja može da razori čitav finansiji krvotok sveta. Volt Strit ima virus side i preti da zarazi planetu. Kremlj je to shvatio i napravio je zaštitni štit u odbrani svojih državnih i nacionalnih interesa. Uspeli su za svega dva predsednička mandata, zahvaljujući vrtoglavom rastu cena sirovina, da zaustave rasulo države i da se odupru Imperiji u rastrojstvu. To je bilo veliko ohrabrenje za druge države i narode koji nisu više mogli da trpe imperijalne ucene i zlostavljanje. Tako je Putin postao Robin Hud. Petrogradski Če Gevara koji predvodi svetski pokret otpora. Prirodno je bilo za očekivati da će se u takvoj zemlji pojaviti takav državnik koji će, shvativši kako funkcioniše komercijalna civilizacija, povući velike svetske poteze. Putin je to uradio u interesu svoje države i svog naroda. To njegovo uzdizanje i otpor ostale države i narodi, koji nisu imali snage da se odupru, dočekali su kao svoju pobedu.

Samo smo mi Srbi to shvatili kao naš spas. Pokazalo se da ponovo ne razumemo istorijske odnose i da donosimo odluke suprotne našim interesima. Rusija je, na svu sreću, postala ponovo velika sila i veliki svetski igrač, ali to nam ne daje pravo da njihov uspeh pripisujemo sebi i da naše interese podređujemo njihovim. Između Srbije i Rusije nema bratske ljubavi, nego samo državni interesi. Putin ne brani Kosovo zbog naših interesa, nego zbog svojih. Njegova narastajuća moć u svetu se suprostavlja bahatosti Pentagona da o svemu u svetu sami odlučuju. Velike sile su zaratile oko malog Kosova zbog inata. Radi se samo o prestižu. Čija će biti poslednja. Njih problem Kosova ni ne zanima. Nažalost, srpski politički diletanti to ne shvataju. Oni umesto da izgrade dugoročnu državnu i nacionalnu strategiju opstanka Srbije, dodvoravaju se Putinu prodajući naše nacionalne resurse. Gasni aranžman Južni tok je važan za Srbiju, ali to nije trebalo vezivati sa rasprodajom NIS-a. Moram da priznam, čitajući potpisani Sporazum, da su Rusi napravili dobar posao. Njihov interes je ostvaren, dok se naši političari nadaju da će tako uspeti da sačuvaju otimanje Kosova. Ta procena je potpuno pogrešna.

Srpska politika je kasno uočila Putinovu snagu. Zadojeni frazama o evropskim integracijama, oni nisu ni primetili da je Rusija postala moćna. Umesto da su otvorili tržište za dolazak i ruskih kompanija i banaka, oni su izvršavali naređenja svojih mentora i sprečili su ulazak ruskog kapitala u Srbiju. A kada su u osmoj godini vladavine shvatili da su kasno otkrili Rusiju, brže bolje, preko noći, baš onako po srpski, kako to samo mi umemo, zadivljeni uspehom velikoga brata, kome se ceo svet divi, a Imperija ga se plaši, poklonili smo našu naftnu industriju. Prodati većinski paket akcija NIS-a za svega 400 miliona evra, kada taj paket vredi četiri puta više, kada znamo da NIS puni 27% budžeta i kada ga kupuje ruska državna kompanija, suludo je kao što je bilo suludo prodavati Kralju šećera šećerane za 3 evra ili američkim investitorima Sartid za 23 miliona dolara ili duvansku industriju za 434 miliona dolara. Zašto rasprodajemo nešto što našoj državi i našem narodu treba? Zašto Rusi ne prodaju stranoj državi Gasprom? Dva brata imaju, makar bili u najvećoj ljubavi, dva novčanika. Svako radi samo u svom interesu. Svako plaća svoje račune. Države imaju svoje interese. Interes Srbije nije bio da rasproda svoju naftnu industriju. Gasni aranžman je odvojeni posao koji smo mogli da zaključimo sa Rusijom jer je širenje gasne mreže i njihov intres. Veća mreža, veća potrošnja i veći profit. Nije Srbija ništa dobila ekskluzivno.

To se najbolje vidi iz potpisanog Sporazuma u članu 5. gde se neodređeno kaže da će potpisnice uložiti moguće napore za dodelu gasovodnom sistemu statusa projekta transevropske energetske mreže kako bi se iskoristile sve prednosti koji dobijaju slični gasnotransportni projekti. Šta ovo znači? Uložiti moguće napore je otrcana politička fraza i nije joj mesto u kompanijskom ugovoru. Ni u članu 8 nije precizirana funkcija operatera gasovoda i podzemnog skladišta gasa, a cena usluga transportovanja, uskladištenja i protoka gasa odrediće odgovarajuće Kompanije, što predstavlja njihovu isključivu nadležnost. Koje odgovarajuće kompanije? Koja cena? Zašto isključiva nadležnost kompanija ako države stoje iza ovog Sporazuma? Šta će se desiti ako pohlepa kompanija ugrozi državne interese? Ko garantuje? Ko kontroliše kompanije? Ko presuđuje? Zašto ta isključiva nadležnost nije data vladama država? Dalje, u istom članu, navodi se da pravo na korišćenje SVIH kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta pripada ruskim učesnicima? Zašto samo ruskim učesnicima? Ako je Sporazum predvideo da se finansiranje naznačenih projekata vrši u srazmeri vlasništva u novoj kompaniji, zašto bi onda sve kapacitete koristili samo ruski učesnici? Zašto samo oni ako se radi o partnerskom odnosu? Zašto se to ugradilo u Sporazum?

Dalje, pitanja koja traže odgovore: Zašto je Banatski Dvor naveden sa 300 milijardi kubika gasa kada su njegovi projektovani kapaciteti 800 milijardi kubika? Zašto je protok gasa samo 10 milijardi kubika, kada je bilo govora o 30 milijardi kubika? Zašto smo tako jeftino rasprodali naše domaće naftne izvore od 720.000 t godišnje u vrednosti od 450 miliona dolara? Zašto smo rasprodali godišnji profit NIS-a od 150 miliona dolara? Radi poređenja INA je prodala 25% vlasništva za 525 miliona evra, sa tržištem koje je duplo manje od srpskog tržišta, dok smo mi rasprodali 51% za 400 miliona evra. Poseban problem je što nikakva zakonska procedura nije ispoštovana, već su strateške odluke za državu donete u krugu političkih birokrata. Nije bilo ni demokratske niti stručne rasprave, ni tendera, ni aukcije, nije bilo nikakve računice i promišljanja, nego je sve doneto preko noći, uz medijsko opravdanje da je to posao stoleća i da se ne sme dozvoliti da lobisti u vladi NIS poklone OMV-u, iza koga stoji i Pacolijev kapital.

Niko ne postavlja osnovno pitanje: zašto da prodamo NIS? Stručnjaci su izračunali da je za kompletnu dokapitalizaciju NIS-a potrebno oko 800 miliona evra. Kako su građani Srbije odneli na štednju u banke 4,8 milijardi evra, smatram da su mogli, da im se to na pravi način investiciono predstavilo, da ulože tih 800 miliona evra. Ako je na izbore za predsednika izašlo 4 miliona građana, toliko građana je moglo da uloži po 200 evra i da tako postanu vlasnici izuzetno atraktivne i profitabilnke kompanije. Nažalost, srpski političari nemaju istorijsku odgovornost prema svojoj državi i naciji. Njima je najvažnije da produže još nekoliko meseci svoju vladavinu i da nastave da pljačkaju svoju državu i svoj narod.

Putinu svaka čast. On je prekinuo u Rusiji tu pljačku i pokazao kako može da se uspešno vodi država. Sporazum koji je potpisan je u interesu Rusije i on je zaštitio svoje državne interese. Naš problem je naša glupost. Naš problem je što smo izgubljeni u vremenu i prostoru i što nema elite koja bi napravila zaokret. Bratska ljubav nije nam nikada donela dobra. Samo usaglašeni interesi Srbiju spašavaju.