Ko može da natera trgovinske lance da smanje maržu - cenu

Da inflacija ne može nekome da bude brat, a nekome rat, poručuje guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Inflacija je gubitak za sve nas i zato protiv inflacije moramo da se borimo svi i organizovano", navela je Tabakovićeva pre nekoliko dana, kritikujući velike trgovinske lance.

Trgovačka marža, kaže guvernerka, veća je 36 odsto nego 2019. Veći je i profit prodavaca. I nije to bila prva opomena sa čela Narodne banke. Na prethodnu, s početka meseca, ministar trgovine Tomislav Momirović odgovara drugačijom računicom.

"Dubinskom analizom RZS, videli smo da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a profitna stopa im je relativno niska. Država ne sme da se bavi kontrolom marži u otvorenim tržišnim privredama. Lepo zvuči kada se kaže da se spuste marže, ali je to populizam i ne sme da se radi, jer je dugoročno loše za sve građane", navodi Momirović.

Dok predstavnici trgovinskih lanaca nerado izlaze pred kamere, oni koji ih zastupaju priznaju da najveći deo rata protiv inflacije snosi stanovništvo. To se vidi i po padu kupovne moći, koja se, kažu u Privrednoj komori, odrazila i na promet. Pao je sedam odsto za godinu dana.

"Jedan deo tereta svakako treba da padne i na državu, naravno, država to i čini time što podstiče privrednu aktivnost i obezbeđuje podsticaje, ali je činjenica da ne sme da padne na jednu stranu jer će biti disbalans i desiće se možda deficit i određene robe na tržištu, a svakako je moguća i dugoročnija šteta po privredu", napomenuo je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Država ne sme da se meša u formiranje marže, kažu ekonomisti

Ekonomisti podržavaju upozorenja guvernerke, ne i pozive da se država umeša u formiranje marže.

"Nikad administriranje nije dovelo do boljitka, samo na kratak rok može da zamrzne dato stanje stvari, ali kad vi jednog dana opet ukinete mere, marže mogu da ostanu na tom nivou ili da porastu", kaže ekonomista Saša Đogović.

Napominje da je dovoljno apostrofirati na te lance, proizvode kod kojih su visoke marže u odnosu na region.

"Onda bi zaista uz udruženje potrošača i određenu javnost koja bi vršila pritisak na te lance sigurno došli do njihovog spuštanja na indirektno tržišni način", rekao je Đogović.

Osim poziva da se smanje marže, čule su se i sumnje u fer konkurenciju jer su maloprodajne cene u najvećim lancima slične. Zbog toga, ali i poskupljenja, tržište osnovnih prehrambenih proizvoda pod lupom je Komisije za zaštitu konkurencije.

Za RTS kažu da analiziraju čitav lanac – proizvođače, preradu, uvoznike, trgovce na veliko i malo. Kad završe – obavestiće javnost.