Kvalitet regulatornog okruženja u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou

Reč je o oceni koju je Vlada zaslužila za kvalitet, javnost i predvidljivost pripreme propisa, ažurnost sprovođenja zakona, regulatorno opterećenje privrede i dostupnost informacija. Iako je vrednost RIS-a za 2014. znatno bolja od ocene za prethodnu godinu (kada je iznosila 31,7 od maksimalnih 100), niska vrednost govori u prilog činjenici da je, bez obzira na određeni napredak, kvalitet propisa i način njihovog donošenja odnosno primene i dalje kamen spoticanja za privrednike.

Privredi je potrebna stabilna politika (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), veća pravna sigurnost (dosledna primena zakona), jeftinija i efikasnija administracija i transparentnija komunikacija sa državnom upravom. Prema RIS-u, navedeni aspekti privrednog okruženja nisu na zadovoljavajućem nivou.

Drugu godinu za redom, Vlada i ministarstva najnižu ocenu (12,6) beleže za ažurnost sprovođenja zakona, najviše zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata. Veoma mali pomak napravljen je i u otklanjanju troškova koje privredi nameće primena propisa, a posebno izostanak daljeg ukidanja parafiskalnih nameta (ocena 29,7).

Jedina komponenta koja je kao i 2012. bila zadovoljavajuća jeste dostupnost informacija, pre svega zahvaljujući kvalitetu internet strana ministarstava, ali je čak i u okviru ove komponente jedan od indikatora neopravdano nizak: tek nešto više od pola ministarstava (10 od 18) odgovorilo je na upit građana u okviru istraživanja NALED-a. Osim toga, iako se za sve veći broj nacrta zakona organizuju javne rasprave, efekti ovih rasprava nisu vidljivi, a evidentno je da se i dalje 2/3 zakona usvaja po hitnom postupku.

Kako bi proverio validnost RIS-a, NALED je sproveo istraživanje stavova privrede na uzorku od 250 preduzeća. Veliko podudaranje (87,5%) percepcije privrednika i Regulatornog indeksa govori nam da je privreda svesna realne slike kvaliteta regulatornog okruženja a s druge strane govori da je RIS dobar pokazatelj mišljenja privrede i stanja zakonodavnog procesa u Srbiji.

RIS je kvantitativni, sumarni pokazatelj transparentnosti i kvaliteta zakonodavnog procesa, ažurnosti države u sprovođenju zakona, predvidivosti i konkurentnosti regulatornog okruženja, razvijen u saradnji sa Juesejd (USAID) Projektom za bolje uslove poslovanja.

Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje stavova privrede prema sivoj ekonomiji, koje pokazuje da gotovo dve trećine privrednika smatra da su im godišnji prihodi manji za više od 30% zbog aktivnosti firmi koje posluju u sivoj zoni, dok 15% smatra da njihovi godišnji prihodi manji i do 50%.

Najveći broj ispitanika (84%) ističe obaranje njihovih cena kao glavnu posledicu postojanja nelojalne konkurencije, kao i smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda (79%) dok u istom procentu ističu da su ostali bez sredstava za ulaganje u tehnološki razvoj. Više od dve trećine firmi navelo je i da zbog nelojalne konkurencije nisu mogli da zaposle nove radnike, a u 44% slučajeva morali su da otpuštaju radnike ili smanjuju zarade.

Svaki četvrti predstavnik privrednih subjekata smatra da polovina radnika u njihovim delatnostima ima ugovor, ali nije prijavljen na celokupnu zaradu, dok svaki treći smatra da više od 40% radnika u njihovim delatnosti uopšte nema ugovor. Samo 11% predstavnika privrednih subjekata smatra da u njihovoj delatnosti nema preduzeća koja ne plaćaju porez.

Privrednici, kao i građani čije su stavove prema sivoj ekonomiji NALED i USAID predstavili u aprilu, većinom ne opravdavaju postojanje sive ekonomije. Međutim, njihova mišljenja razlikuju se po pitanju odlučnosti države da smanji obim sive zone. Dok građani u 58,9% slučajeva smatraju da je država odlučna, većina privrednika (55,2%) ne veruje da ta spremnost postoji.

Ono što je problematično i kod građana i kod privrede jeste to što većina ne bi prijavila firmu koja posluje u sivoj zoni. Nelojalnu konkurenciju ne bi prijavilo čak 69% preduzetnika i 54% preduzeća. Uz to, samo 12% predstavnika privrednih subjekata smatra da će sve firme za koje se otkrije da posluju u sivoj zoni biti i kažnjene.

Suzbijanje sive ekonomije trebalo bi da se, prema mišljenju privrede, nalazi na drugom mestu prioriteta vlade u cilju poboljšavanja uslova poslovanja za privredu, odmah iza investicija, dok su pri dnu prioriteta smanjenje javnog sektora i jednostavnije i brže administrativne procedure.

Istraživanje stavova privrede prema sivoj ekonomiji, koje je za potrebe NALED-a i USAID-a sprovela agencija Ipsos Stratedžik marketing na stratifikovanom uzorku od 250 preduzeća, realizovano je u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.