NALED i privrednici o uslovima poslovanja u Srbiji

Dodatni problem predstavlja činjenica da je uočeno nezakonito ponašanje institucija, pa tako Republički geodetski zavod, Uprava za veterinu i Komisija za zaštitu konkurencije već tri meseca naplaćuju takse u iznosima za koje nemaju saglasnost Ministarstva finansija i privrede. Geodetski zavod i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, a loše postupanje uočeno je i kod Poreske uprave čije filijale odbijaju da u status paušalaca prevedu poreske obveznike koji za to ispunjavaju nove uslove. Takvom praksom država im nameće nezakoniti trošak vođenja knjiga.

Izmene poreskih zakona koje su obeležile kvartal, više su imale za cilj rast budžetskih prihoda nego smanjivanje tereta za privredu. Primer za to su promene Zakona o porezu na dohodak građana kroz povećanje neoporezivog dela plate i smanjivanje poreza (uz veći doprinos za PIO). Računica NALED-a pokazuje da je ušteda za poslodavce od tih izmena - nula. Na dobitku je Fond PIO za 27 milijardi dinara, najveći gubitnici su opštine (20 milijardi) dok radnici mogu da očekuju neto zaradu veću za 47 dinara.

U drugom kvartalu Vlada se nije potrudila da usvoji makar jednu preporuku privrede datu kroz proces Sveobuhvatne reforme propisa ili u Sivoj knjizi NALED-a. Tako je ostalo nerešeno još 66 preporuka SRP-a koje bi donele uštede privredi od 36 miliona evra i 56 preporuka Sive knjige. Takođe, nije ukinut nijedan parafiskalni namet. Barometar propisa NALED-a koji prati usvajanje 362 podzakonska akta u okviru 25 sistemskih zakona pokazuje da se još čeka na usvajanje 149 propisa od kojih je za 122 već prošao rok. U drugom kvartalu usvojeno je samo sedam podzakonskih akata, a prosečno kašnjenje iznosi 719 dana.

Pomak predstavlja početak rada na Zakonu o inspekcijama, kao i na Zakonu o planiranju i izgradnji, ali i dalje nema većeg napretka na izmenama Zakona o radu. Poseban problem predstavlja to što Vlada i Skupština sa nesmanjenim entuzijazmom usvajaju zakone bez kvalitetne javne rasprave i analize efekata. U drugom kvartalu, od 29 usvojenih propisa važnih za privredu čak 20 je doneto po hitnom postupku.

Jedini jednošalterski sistem koji je do sada u Srbiji dosledno sproveden jeste registracija firmi u APR. S druge strane, jedan šalter za prijavu i ođavu radnika i kontrolu uplate doprinosa u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ni posle pet godina nije zaživeo na način na koji je osmišljen. Ostaje da se vidi da li će u skorije vreme proraditi treći jedinstveni šalter - za izdavanje građevinskih dozvola. Problem u tom domenu predstavlja i neažurno funkcionisanje katastra nepokretnosti. Procedura uknjižbe (koja prethodi podnošenju zahteva za građevinsku dozvolu) traje najmanje mesec dana, a može da se oduži i na više od godine, zbog čega je potrebno propisati rok RGZ-u za upis u katastar od najviše 15 dana (APR mnogo složenije procedure završava za pet dana).

Probleme sa rokovima građani i privrednici imaju i u Poreskoj upravi, ali zato što su prekratki. Za otklanjanje greške u poreskoj prijavi stranke dobijaju samo tri kalendarska dana što naročito može da bude problem kada zaključak inspektora dobiju petkom ili pred dane praznika. Zbog toga je potrebno uvesti rok od najmanje tri radna dana. Građani i firme bi trebalo da se paze kazni koje su drastično povećane (dva do pet puta) što nije opravdano u odnosu na vrste prekršaja i finansijsku moć obveznika.

Dodatni problem imaće građani i privrednici kojima preti zaplena imovine. Izmenama zakona, Poreskoj upravi dato je pravo da pokretnu imovinu dužnika u prvom pokušaju proda za 60 odsto procenjene vrednosti (limit bio 75%), a u drugom za 30 odsto. Na oprez pozivaju nova pravila dostavljanja rešenja. Poreska uprava smatra da ste primili rešenje kada protekne 15 dana od kada su ga predali pošti.

Na kraju, kada je reč o izmenama poreza na dohodak građana koji je lokalnim samoupravama oduzeo deo sredstava, kao i o izmenama poreza na imovinu, neizvesno je da li će gradovi i opštine moći da nadoknade gubitak zbog čega je moguće očekivati novo povećanje poreza, taksi i naknada na lokalu.

Privrednici ne veruju u antikrizni paket

Antikrizni paket Vlade nije dobio prelaznu ocenu jer 30 odsto privrednika smatra da je loš, a 12 odsto da je dobar dok 35 odsto firmi nije ni upoznato sa njim, pokazuje treće kvartalno istraživanje stavova privrede koje za NALED sprovodi Ipsos stratedžik marketing na reprezentativnom uzorku od 250 preduzeća. Čak 40 odsto privrednika rad Vlade ocenilo je trojkom, 29 odsto smatra da Vlada radi loše, a 28 odsto bi dalo ocene četiri i pet.

Najviše pozitivnih ocena dobila su ministarstva finansija, energetike i spoljne i unutrašnje trgovine, a najviše negativnih ministarstva pravde, spoljne i unutrašnje trgovine, kao i ministarstvo rada. Najbolje ocenjena institucija je Agencija za privredne registre.

Privreda je u drugom kvartalu pesimističnija u odnosu na prvo tromesečje. Procenat privrednika koji očekuju smanjenje dobiti u narednom periodu povećan je čak 10 odsto (sa 34 na 44 odsto). Za pet odsto porastao je udeo anketiranih koji očekuju smanjenje investicija (33 odsto), a dva odsto procenat firmi koji smatra da će broj zaposlenih padati (25 odsto).

Anketirani privrednici najviše se nadaju smanjenju poreza i doprinosa za zaposlene (16 odsto) i smanjenju nameta države (10 odsto) dok se najviše plaše rasta nameta (13 odsto) i novog povećanja PDV-a (osam odsto). Trendovi pokazuju da privreda gubi sve više vremena na administrativne poslove, ali se smanjuje procenat onih koji smatraju da je potrebno izdvajati više novca zbog birokratije.