Suva šljiva iz Pirota stigla do Japana

Hladnjača „Lenada“ uspešno privodi kraju ovogodišnju, nimalo laku sezonu otkupa i prerade voća. Tokom leta u pogonima firme završilo je više od 3.000 tona raznog voća, pretežno višnje. Kada je reč o izvozu, Piroćanci su se probili čak do japanskog tržišta, na koje izvoze suvu šljivu. Ovakav poslovni poduhvat i uspeh nisu mogli da predvide ni najveći optimisti, osim stručnjaka u pomenutoj hladnjači.

- Prevashodno smo orijentisani na višnje. Japanci su zainteresovani isključivo za suve šljive, što je naš adut, ali i adut cele Srbije - kaže direktor „Lenade“ Vladica Krsmanović. Dodaje da su reakcije iz Zemlje izlazećeg sunca dobre i očekuje nove poslove.

Prema njegovim rečima, prerada, odnosno sušenje šljiva u pogonima „Lenade“ radi se isključivo na ekološki način, odnosno uz pomoć toplote koja se dobija loženjem vatre. Verovatno je to presudilo kod japanskih partnera kada su se odlučili za suvu šljivu „mejd in Serbija“. Sušenje se trenutno odvija u dva pogona, a treći je u montaži.

Voće koje se prerađuje u Pirotu pristiže iz cele Srbije, ali je najveći deo iz okoline Prokuplja i Niša. Transportni troškovi su poprilična stavka u ceni gotovog proizvoda, pa su u Hladnjači odlučili da pokrenu još jedan pionirski posao, s obzirom na to da voćarstvo u pirotskom kraju, ruku na srce, nema neku tradiciju.

- Odlučili smo da zakupimo oko 100 hektara zemlje na kojoj ćemo podići vlastitu plantažu. To će biti prilika za potencijalne voćare da nauče mnogo toga o voćarstvu, ali i da nakon toga sami pokrenu posao. Ono što im možemo garantovati, jeste siguran otkup, plasman i plaćanje - napominje Krsmanović i dodaje da je u protekle tri godine u opremu i razne adaptacije, ali i nova postrojenja, uloženo 2,5 miliona evra. U pogonima ovog preduzeća, u kojem se redovno primaju zarade, uposleno je oko 200 radnica, a u sezoni se radna snaga angažuje i preko Omladinske zadruge.

PEKMEZ ZA RUSE I AMERIKANCE

Roba iz pogona pirotske hladnjače, uglavnom se izvozi na tržište Evropske unije, ali i u Rusiju i Severnu Ameriku. Šljive koje se ne suše idu na zamrzavanje i prerađuju se po potrebi. Za petnaestak dana ovde startuje takozvani „topli program“, odnosno proizvodnja pekmeza i džemova, što je takođe novina u radu „Lenade“.