Žetva pri kraju - prinosi odlični

Otkupna cena još nije poznata, a problem je i nedostatak prostora za skladištenje.

Setva ječma je završena. Ječam je požnjeven na svim površinama na celoj teritoriji Pčinjskog okruga, a prinosi su zadovoljavajući u domenu mogućnosti koje sorta može da da. Registrovana je i pojava biljnih bolesti ali to nije ugrozilo prinos koji je daleko bolji od prošlogodišnjeg. Ratari su požnjeli i više od pet tona po hektaru, a kvalitet zrna je dobar. 
Vremenski uslovi uslovaljavaju tok žetve tako da se i žetva pšenice privodi kraju.

"Požnjeveno je možda oko 40 do 50 posto površina pod pšenicom. Takođe , kvalitet zrna je veoma dobar, a prinosi se kreću oko 6 pa i preko 6 tona u zavisnosti od agrotehnike ali i samog domaćina na parceli gde se vrši žetva ali prosek je tu negde. Što opet nadmašuje prošlogodišnji prosek koji je bio 4 tone po hektaru"kaže Mica Stajić iz Poljoprivredne stručne službe.

Dobar prinos i izuzetan kvalitet zrna zahtevaju  i najbolje uslove čuvanja.

"U tim ambarima, preslicama ili gde čuvaju žitarice, potrebno je da odstrane svu predhodnu pšenicu, da odrade deratizaciju tih prostorija, uništavanje glodara za koje postoje mamci u apotekama, a ako je bila pojava moljaca i drugih insekata u ranijim godinama potrebno je da se uradi dezinsekcija i to se radi namenskim preparatima .... prostorija se zatvori 24 časa a nakon toga se mogu unositi plodovi."

Used vremenskih neprilika u jednom delu katastarskih opština došlo je do velikih šteta od grada gde je rod pšenice stradao čak 30 do 40 posto tako da je prinos smanjen, a došlo je i do poleganja žita što usporava žetvu.  Uprkos tome, ovogodišnji prinosi žitarica su možda najbolji u zadnjih desetak godina, kaže Stajićeva. Tome su doprineli povoljni vremenski uslovi ali i adekvatna primena agrotehničkih mera. Poljoprivredni proizvođači jedino ne mogu da utiču na ono najvažnije, a to je korist koju će imati od ovogodišnje žetve.

"Što se same cene otkupa tiče ona još nije određena. Kod nas ne postoje prihvatna mesta gde bi oni mogli da odlože svoju pšenicu tako da se snalaze u svojim prostorijama, ambarima, dodaje Stajićeva.