Razvojni fond planira brži razvoj juga Srbije

Leskovac - U ovoj godini posredstvom Fonda za razvoj biće investirano od 22 do 23 milijarde dinara podsticajnih sredstava. Prioritet će imati proizvodni programi, programi vezani za infrastrukturu i programi koji omogućavaju brži i ravnomerniji razvoj nerazvijenih krajeva Srbije.

Ceo jug Srbije, Jablanički i Pčinjski okrug, malo je prisutan u Fondu za razvoj i to stanje mora da se menja. Zbog toga je, uostalom, Fond za razvoj premešten iz Beograda u Niš – kazala je u susretu sa privrednicima i na konferenciji za novinare u Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu Slađana Backović, direktorica Fonda za razvoj Republike Srbije.

Direktorica Fonda za razvoj Republike Srbije Slađana Backović smatra da je neophodna snažnija edukativna i savetodavna podrška komorskog sistema u prevazilašenju tehničkih prepreka vezanih za kvalitetnu pripremu i izradu biznis planova, ali i u iniciranju i ponudi novih poslovnih ideja.

,,Najveći problem ne samo Leskovca, nego i čitavog juga Srbije je nedostatak kvalitetnih razvojnih programa i zato se relativno malo sredstava odvajalo za dva okruga – Jablanički i Plinjski’’, smatra Backovićeva.

Ona je podsetila da decentralizacija Republičkog fonda za razvoj ima za cilj, između ostalog, da ohrabri, podstakne i podrži preduzetnike, mala i srednja preduzeća sa juga Srbije u realizaciji propulzivnih i profitabilnih investicionih projekata, pogotovo ako se ima u vidu da je korišćenje stimulativnih sredstava Republičkog fonda za razvoj od strane privrednika sa ovih prostora u velikom zaostatku u odnosu na kandidovani broj investicionih projekata privrednih subjekata iz drugih delova Republike Srbije, posebno iz njenog razvijenog dela.

,,Prema našim procenama veći je broj uzroka malog broja kandidovanih dobrih investicionih projekata, a ovom prilikom bih izdvojila četiri. Prvo, nedovoljna informisanost privrednih subjekata o proceduri i uslovimsa dobijanja kredita kod Republičkog fonda za razvoj. Drugo, nije redak slučaj podnošenja nekompletne dokumentacije. Treće, izostanak obezbeđenja validnih garancija i četvrto izostanak kandidovanja propulzivnih investicionih projekata’’, precizira Backovićeva.

Backovićeva naglašava da prema broju projekata kojima privrednici Leskovca konkurišu, moglo bi se reći da njih karakteriše bezidejnost i atrofija preduzetničkog duha, što je sasvim suprotno onome što je Leskovac krasilo pre Drugog svetskog rata.

,,Za prevazilaženje problema, pored politike Fonda za razvoj, koji daje podršku zdravim programima, potrebna je podrška lokalne samouprave. Reč je o širokom setu regulatornih podsticajnih mera na lokalu koje mogu ohrabriti i podržati investicione poduhvate, naročito u realnom sektoru, od, na primer, administrativne deblokade poslovnih aktivnosti preduzetnika do obezbeđenja stimulativnih podsticaja.’’, konstatuje Backovićeva.