Sve manje šljiva u Srbiji

On je ukazao da broj stabala šljiva opada po stopi od 0,9 odsto, dok proizvodnja u desetogodišnjem periodu ima prosečan pad po stopi od 1,1 odsto.

-Godišnje se u našoj zemlji proizvede od 450.000 do 600.000 tona šljiva, rekao je Stanković.

On je kazao da se očekuje da će ove godine u Srbiji biti proizvedeno između 520.000 i 550.000 tona šljiva, dodajući da je "plod izuzetnog kvaliteta, pun šećera".

Stanković je podsetio da je lane u Srbiji proizvedeno 424.000 tona šljiva, a 2009. godine 620.000 tona.

-Nažalost, većina roda ovogodišnjeg roda biće prerađeno u rakiju, ukazao je Stanković, ukazujući da se u to alkoholno piće u proseku preradi 65 odsto ukupnog roda šljive.

On je dodao da se 3.500 tona šljive preradi u suvu šljivu, a oko 5.000 tona se plasira kao sveža ili zamrznuta šljiva.

Srpska šljiva najviše se izvozi u Rusiju, kazao je Stanković, napominjući da je prošle godine iz Srbije izvezeno ukupno oko 4.138 tona suvih šljiva u vrednosti od 8,8 miliona dolara, od čega 1.686 tona u vrednosti od 4,3 miliona dolara na tržište Ruske Federacije.

On je istakao da je Srbija nekada bila vodeća sila u proizvodnji šljive, koja je" bila statusni simbol", a zanimljivost je i da je Srbija posle Prvog svetskog rata Francuskoj dug za naoružanje isplatila u suvim šljivama.

Stanković je ukazao da je Srbija je 1879. godina ostvarila rekordan izvoz u SAD po dobijanju statusa najpovlašćenije nacije, kada je u tu zemlju plasirala više od 37.500 tona šljiva u vrednosti od 30 miliona dolara, .

Smanjenje broja stabala šljiva u Srbiji počinje se da beleži 1938. godine, nakon pojave bolesti "šarka", koja je preneta iz Bugarske i desetkovala je sortu "mađarku", najrasprostranjeniju sortu kod nas koja se odomaćila pod nazivom "požegača", rekao je Stanković.

On je ukazao da je velika šansa Srbije u izvozu, pored suvih šljiva i rakije, i u autohtonoj preradi šljive u pekmez koji se ne proizvodi nigde u svetu.