Sve naknade od 2014. u jednom zakonu

„Nijedan poseban zakon više neće moći da uvede neku naknadu. To je bio problem jer su do sada privredna društva morala da prate sve moguće zakone da bi znala da li imaju još neku obavezu. Ovim zakonom biće promenjeno više od 20 drugih zakona", rekla je Bisić.

Ona je istakla da novi akt neće uvesti nijednu novu obavezu za kompanije niti povećati visinu postojećih već je cilj da se privredi obezbedi predvidivost u poslovanju, kao i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Kako je naglasila, visine naknada date u nacrtu nisu konačne i o njima je još moguće diskutovati jer je primena novog propisa planirana za početak 2014. Kada je reč o povećanju transparentnosti i predvidivosti za privredu, Bisić je pomenula da će jedna od novina biti obaveza određivanja visine naknada za narednu godinu do 30. septembra tekuće, a njihovo usklađivanje sa inflacijom do 31. oktobra. Jedna od novina jeste davanje prava kompanijama da se žale Ministarstvu finansija i privrede na iznos naknade koji im bude određen.

Darko Vukobratović, direktor kompanije Kontango koja posluje u sektoru rudarstva i član NALED-a, ocenio je da bi osim o finansijskim efektima zakona moralo da se vodi računa i o stanju u kojem se danas nalazi privreda jer su postojeći nameti već previsoki. Kako je rekao, novi zakon o naknadama predviđa povećanje njihove visine u rudarstvu i dodatno će opteretiti one koji u tom sektoru posluju.

„Dobro je što su sve naknade objedinjene na jednom mestu, ali neke od njih će biti povećane i 100 odsto. Naš rudnik imao je u 2012. prihod od 15 miliona evra i ove godine na osnovu različitih nameta u budžet bi trebalo da uplatimo više od 4,5 miliona evra što je oko 30 odsto prihoda. Sa planiranim povećanjem naknada obaveze će nam premašiti 50 odsto prihoda. To nećemo moći da izdržimo, a verovatno i niko drugi iz ove grane privrede. Imamo samo dva rešenja - ili poresku evaziju ili gašenje kompanija što ne ide u prilog ni Vladi ni nama. To bi u slučaju naše kompanije značilo gubitak 430 radnih mesta i 4,5 miliona evra za budžet. Nadam se da do toga neće doći", dodao je Vukobratović.

Direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja Džo Lauter istakao je da će novi zakon predstavljati pomak ka transparentnosti i popravljanju percepcije privrednika o kvalitetu regulatornog okvira s obzirom na to da su u prošlogodišnjoj anketi u visokom procentu (96 odsto) naveli da parafiskalni nameti veoma negativno utiču na poslovanje. Lauter je naglasio da će privrednici sada tačno znati koliko će novca morati da izdvoje za naknade. On je dodao i da bi u narednom periodu trebalo obratiti pažnju na usklađivanje sa drugim, sektorskim zakonima posebno sa onim zakonima koji regulišu naknade koje nisu obuhvaćene novim propisom. Takođe, potrebno je obratiti posebnu pažnju i na metodologiju za utvrđivanje iznosa naknada jer je to važno pitanje za privredu koje utiče na njen dalji rast.

U diskusiji na okruglom stolu primedbe na nacrt zakona stigle su i od privrede i od lokalnih samouprava. Privrednike je najviše brinula visina naknada i mogućnost njihovog povećanja. Istaknuto je i da i dalje u sistemu ima puno skrivenih troškova za privredu. Kada je reč o lokalnim samoupravama, primedbe su upućene zbog mogućnosti da lošije prođu u odnosu na republičku kasu u raspodeli prihoda od naknada. Oni su upozorili da je potrebno pažljivo utvrđivati visinu naknada da to ne bi eventualno demotivisalo potencijalne investitore da ulažu. Takođe, predstavnici lokalnih samouprava su zabrinuti oko nadležnosti u kontroli i naplati naknada. Opštine smatraju i da nacrt zakona nije usklađen sa Zakonom o komunalnoj delatnosti. I privreda i lokalne samouprave imale su primedbu na naknadu za zaštitu životne sredine i njeno uključivanje u zakon jer, kako tvrde, po svojoj prirodi predstavlja namenski porez. Istaknut je i problem da u propisima postoji veliki broj taksi koje se formalno zovu naknade, a neće biti obuhvaćene novim zakonom.