Umesto očaja, pokreću vlastiti biznis!

Priča o ovom kraju davno je dopričana. Zna se, nije to nikakva novost: ovaj krajolik najsiromašniji je predeo u ,,južnosrbvijanskoj nedođiji’’. Ovde se nemaština druži sa tišinom. Nestaju fabrika, ljudi ostaju bez posla, u selima je zavladalo sumorje, jer je mladih malo, a svkaoga dana se beleže – sahrane!

-Bila sam među nezaposlenim radnicima, jer je ugašeno Grafičko preduzeće ,,Polet’’ gde sam radila, a sada sam, posle 31 godine radnog staža, rešila da se sama oprobam u privatnom biznisu, jer nameravam da otvorim svoju radionicu za štampanje raznog materijala – ističe pedeset i jednogodišnja Zorica Ristić.

Izlaz iz nepovoljnog stanja u kome su se našele posle posle otkaza, pronašle su u samozapošljavanju Zorica Sokolović (41), Zorica Đorđević (35) i Jasmina Terzić (43), radnice propalih kolektiva, tekstilne industrije Eksportekst i kombinata Niteks.

-Verujem da sam u ,,najboljim godinama’’, a kako su deca već odrasla, rešila sam da krenem u privatni biznis, iako ima prijatelja koji mi kažu da je to prava ludost – veli četrdeset i jednogodišnja Zorica Sokolović, uz naglasak da će se baviti šivenjem posteljina i stolnjaka.

Za proizvodnju filca i tzv. vanjanje vune, što je posle mnogo godina prava novost, opredelila se Jasmina Terzić, koja kaže da za ovu vrstu proizvodnje ima dovoljno zainteresovanih kupaca u lebanskom kraju i na jugu Srbije.

-Znam da se neću obogatiti, kao što znam da posao nije lak, ali ću bar obezbediti egzistenciju za svoju porodicu – samouverena je Jasmina Terzić.

Deluje čudnovato, ali je istiniti: najnerazvijenija opština juga Srbije, lebanska, dosetila se kako da ublaži nezaposlenost – ponudila je sredstva za samozapošljavanje i jedina se odlučila na taj korak na ,,južnoj pruzi’’.

Samozapošljavanje nezaposlenih je, u ovom trenutku, spas iz beznađa! U uslovima kada se otvara malo novih radnih mesta i do posla, sem u retkim izuzecima, dolaze privilegovani – mnogi nezaposleni radnici odlučili su se za jedini ,,spasonosni korak’’ – samozapošljavanje, odnosno pokretanje vlastitog biznisa.

Ideju samozapošljavanja podržala i lokalna samouprava koja je iz budžeta izdvojila milion dinara pomoći upravo toj kategoriji lica. Tom iznosu pridodato je još dva miliona iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i tako je 15 Lebančana bespovratno dobilo po 200.000 dinara za ostvarivanje svog sna!

-Za 2011. godinu u budžetu naše siromašne opštine za podsticanje samozapošljavanja predvideli smo pet miliona dinara, ali očekujemo još deset miliona dotacija iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, što će otvoriti mogućnost za znatno veće samozapošljavanje – kaže dr Mića Stanković, predsednik opštine Lebane.

Jedan od retkih Lebančana koji je samozapošljavanjem rešiava pitanje egzistencije je Dejan Živković (39). On smatra da nije lako početi realizaciju bilo koje ideje, ali veruje u uspeh, jer će proizvoditi ugradne daske za peglanje kojih trenutno nema na srpskom tržištu.

-Daske će se moći da se koriste i kao ukrasi, jer će imati i deo od stakla, a radiću ih u duborezu – precizira Živković, uz naglasak da nema nijedan dan radnog iskustva, ali da se ne boji izazova.

U Republici, kako je nedavno u Lebanu izajavio Dejan Miljković, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, samo je deset lokalnih samouprava u 2010. godini koristilo sredstva samozapošljavanja. On, međutim, veuje da će stanje biti mnogo povoljnije u 2011. godinu, jer će za tu namenu biti izdvoja mnogo više para, što bi trebalo podsticajno da deluje i na lokalne samouprave.

Predsednica Saveta za zapošljavanje u Lebanu Snežana Todić ima pozitivno mišljenje o svim iznetim idejama i nada će da će svi uspeti u ovom poslu, a prema ocenama Jovice Marinkovića, direktora filijale NSZ u Leskovcu, programi samozapošljavanja su pokazali opravdanost.