Grčko NE!

Srbi su nekada s ponosom isticali da su izgovarali sudbonosno NE! Recimo, 1914. austrougarskom ultimatumu. Doduše, na ovaj sramni ultimatum, koji je zadirao u suverenitet male Srbije, srpski političari onog doba, koji su uz to bili i državnici, pokušali su nekako u uvijenoj formi, blago da se odupru poniženju, a opet da izbegnu rat. Kao što znamo, nije upalilo. Bio je rat, desilo se veliko postradanje srpskog naroda, primer da je u tom ratu izgubljeno 59% muškog stanovništva u najproduktivnijim godinama; između 15. i 59.- te. Takav gubitak nikada više nije nadoknađen.

1941. ponovo smo rekli odlučno NE. Ovog puta Hitleru i to potpuno pogrešno. Po sporazumu između tadašnje Jugoslavije i sila Trojnog pakta, Nemačka, Italija i Japan, trebalo je nemačkim trupama dozvoliti samo da prođu jugoslovenskim putevima. Hitler baš i nije bio čovek kome se bez pogovora moglo verovati. Sigurno je planirao u budućnosti, kad raščisti sa Staljinom, da napadne Jugoslaviju. No, bilo je važno ne izazivati najveću i najstrašniju vojnu silu sveta, onda. Silu koja je pre toga pregazila jednu moćnu Francusku za dva meseca!

Koliko je pametan narod koji svesno ide u propast? Narod koji se povodi za plaćenim avanturistima u liku nekoliko generala pučista i koji sledi britanske interese da se otvori drugi front u Evropi. Kako bi Britanija bila malo rasterećena od nemačkih vazdušnih napada? To su isti oni Britanci, naši osvedočeni prijatelji. Čerčil je finansirao puč u Beogradu i govorio da su Srbi spasili svoju dušu. Posle ih je svesno prepustio komunistima uz obrazloženje da on neće živeti u Srbiji. Inače, Britanija nam je uvek činila dobro. Sve do današnjih dana i do rezolucije o Srebrenici. Toliko su nam dobro radili i mislili da se Nikoli Pašiću pripisuju reči „učiću i praunuke da mrze Engleze!“

1948. smo još jednom rekli odlučno NE! Sada Staljinu. Na sreću, Sovjetski Savez nije izvršio vojnu intervenciju. Poput nekih kasnijih intervencija u Mađarskoj, Čehoslovačkoj, Avganistanu... Kakav smo mi narod, da su Sovjeti napali, najviše bi Srba stradalo. Hrvati i Slovenci bi se priklonili jačem, kao i uvek, i bili bi najveći Staljinisti.

Izgleda da je Srbima kroz istoriju otupeo otporaški duh. Ili je neki OTPOR u međuvremenu iskompromitovao samu ideju otpora. Tek, danas odlučno NE svetskim lihvarima, zelenašima i agresivnim i bahatim kvazi poltičarima izgovaraju neki drugi; Grci, Mađari, latinoameričke zemlje. Evo, Grci odbacili diktat MMF-a, Evropske komisije, Evropske banke. Neće da štede i da vraćaju nenormalne kamate. Od štednje ništa im bolje nije. I dalje su dužni kao i na početku. Ali sada imaju 50% nezaposlenih, pad standarda od 25%, beznađe, očaj, bedu. I njih belosvetski zelenaši teraju da štede. Valjda dok ne pocrkaju.

Nemačka je najbučnija u traženju štednje. Traže i da Grci vrate sve što duguju. Bez obzira kako je taj dug nastao. U isto vreme sami nisu morali da vraćaju svoje dugove. Nemačka je nakon Drugog svetskog rata dobila velike zajmove za obnovu zemlje. Čak je i tada jako bedna Grčka davala zajam Nemačkoj. 1953. godine 60% tih zajmova je oprošteno Nemačkoj. Izbrisano. Ali, što važi za Nemačku, ne važi za Grčku.

I našli se patriotski političari u vidu Ciprasa i Sirize da se odupru, najzad. I ne samo oni. Grčki narod je jedan dostojanstven narod. Tvorac demokratije. Onakve kakvu je mi poznajemo. To je sistem u kome se narod pita. U kome narod odlučuje o najvažnijim pitanjima. Na primer, referendum o tome treba li štedeti po svaku cenu, vraćati kredite do nestanka i slično. Kamo sreće da se i neki drugi političari, u drugim zemljama, koji nisu državnici, povedu za grčkim primerom. Pa da pitaju svoj narod na referendumu hoće li u Nato pakt, u Evropsku uniju, hoće li da prepusti deo svoje teritorije osvedočenim neprijateljima. Inače, ta teritorija i dalje slovi kao kolevka nacije!

Hoće li jednom da se makar mimikom pokaže da nismo srećni na svaki zahtev Angele Merkel, Bajdena ili tamo neke Maje Kocijančić. A ne da im se udvorički smešimo i klimamo glavom. Zato se treba radovati grčkom ne. Ko zna, možda je ponos, dostojanstvo i otpor Grka zarazan? Možda se i proširi? Zato treba poželeti svaki uspeh Grcima i Ciprasu. Mnoge nevolje su im na putu. Mnogi će pokušati da ih smrve. Oni osvetoljubivi, nemilosrdni, sada teško uvređeni. Nadajmo se da će Grčka sve izdržati. A da su bili u pravu samo preporuke najpoznatijih ekonomista u svetu koji su pre grčkog referenduma upravo savetovali ne. Džon Štiglic, Džefri Saks, Pol Krugman, Toma Piketi, sve nobelovci i neprikosnoveni svetski ekonomski stručnjaci upravo su to savetovali Grcima. Pa da vidimo neke vajne ekonomske eksperte, koji na nesreću kroje ekonomiju nekih drugih zemalja, da ospore ove veličine!

Miodrag Tasić