Otvoreno pismo javnosti povodom incidenta na tribini Bate Gašića u Aleksincu

Pismo upravo počinjem dvema rečenicama koje će biti potpuno neverovatne za mnoge, ali ja želim kao i do sada da budem potpuno otvoren.

Te večeri jesam ošamario sekretara SNS, Emilijana Milosavljevića.

Ovo je prvi put u životu da ja nekoga ošamarim, i naravno da me to ne oslobađa krivice, samo mi daje za pravo da kažem svim čitaocima istinu.

Ovo jeste moj veliki i ljudski i porodični i politički i novinarski i profesionalni loš potez.

Spreman sam da pretrpim i kritiku javnosti, ali institucija sistema, i da prihvatim da sam mnoge i razočarao i uvredio.

Od svih u celoj priči najviše mi je žao upravo Emila, a malo manje mi je žao sebe, što sam sebi dozvolio da kao porodičan čovek i otac dvoje dece budem isprovociran i da uradim taj zaista ružan potez. Potez samoodbrane, ali potez koji ne priliči.

Sa Emilom sam se nekoliko puta čuo nakon celog događaja, videli smo se takođe, i ono što mi je najvažnije, on nema ozbiljnu povredu od zadobijenog udarca.

U priči koja sledi ispričaću detalje šta se sve dešavalo.

Kada su me obavestili da u Aleksinac na tribinu dolazi Bata Gašić, ja sam potpredsedniku SNS poslao sms poruku sa molbom da za www.aleksinac.net da jedan intervju u kome bismo od doskorašnjeg ministra vojske saznali šta se planira sa aleksinačkom kasarnom, da li će tu biti azilanti, industrijska zona ili opštinska javna preduzeća.

Bata Gašić je odbio intervju. Međutim, pred početak same tribine, gospodin Novica Prvulović me je pozvao i rekao "Dule, 'ajde sa mnom, hoće Bata Gašić da ti da izjavu". U prostorije Teatra 91 sedeo je Bata Gašić za stolom, oko njega su stajali Nenad Stanković, Aleksandra Simić, Dalibor Radičević, Emilijan Milosavljević i Rašić Milena. Čim sam ušao uključio sam diktafon, kako bih uzeo izjavu od eks ministra, i pružio telefon ka njemu. Kada je video uključen diktafon na mobilnom telefonu, Bata Gašić je uzeo telefon iz mojih ruku, krenuo da pritiska dugmiće u pokušaju da ga ugasi, pokušao da izvadi bateriju, dok je predsednik Stanković dobacivao "džabe mu isključuješ. ima sigurno on neki drugi telefon u džep koji je uključen." Kada je eks-ministar ugasio telefon, krenuo je sa vikom i kritikom" kako vas nije sramota da od mene tražite intervju, a o meni pišete koje kakve gluposti, te da sam keramičar i da sam došao da raspustim odbor"... na to sam mu uzvartio rečima, g. Gašiću, nisam imao lošu nameru, a i ne vidim da je uvreda to što ste bili keramičar, zaista sam imao samo želju da uzmem izjavu od vas, ovom prilikom Vam se izvinjavam, na nastalom nesporazumu". Gospodin Gašić je razgovor završio rečima" ne želim da vidim novinare u sali, od ovog trenutka, večerašnja tribina je zatvorena za novinare".

Ustao sam, pozdravio se i izašao. Sišao sam u salu, stao kod ulaznih vrata, i pratio tribinu, ovoga puta kao običan građanin. Nakon desetak minuta prišao mi je sekretar OO SNS Aleksinac, Emil i rekao "Ostojiću, napusti salu, da ne bi imao problema. Možeš imati neprijatnosti, jer su tu ljudi iz policije i Gašićevog obezbeđenja koji te mogu uhapsiti".

Okrenuo sam se i rekao" Emile, ne lupaj gluposti, što bi mene neko hapsio, kad ne pravim nikakav problem". On je ponovo insistirao da izađem, s tim što je ovoga puta krenuo da mi se unosi u lice, ili bolje reći gura, a i tako je bio postavljen da me je odgurivao, tačnije isterivao iz sale, što me je i iznenadilo i iznerviralo. U tom trenutku sam mu rekao "Emile, sram te bilo ponižavaš me i isteruješ zbog nekog političara koji je u Aleksinac, došao na dva sata. Da si imalo pametan, ti to ne bi radio, a u slučaju da mi još jednom priđeš... a onda je usledila psovka. Pošto sam već stigao do izlaznih vrata, rešio sam da krenem kući jer sam bukvalno bio isteran, iako sam na skup lepo i uredno pozvan. Prilikom izlaska iz sale u jednom trenutku mi je Emil dobacio rečenicu koja me je isprovocirala i nakon toga je usledio moj udarac.

Iako sam samo dve sekunde posle udarca shvatio šta sam uradio bilo je kasno. Sa Emilom sam nakon toga uzašao iz sale, pridružio nam se Ivica Marković i krenuli smo iz Doma kulture. Emilu sam rekao "druže ja ovog trenutka odlazim u policiju, da sve ovo prijavim." Na putu do policije Emil se okrenuo i rekao "Ostojiću, daj da ne pravimo problem i tebi i meni. Daj, da sednemo na ove klupice i dogovorimo se o svemu, policiji ćeš ti reći da sam te ja prvi napao, ja ću reći da si me ti udario i ništa nećemo dobiti. Bolje da damo ruku jedan drugom i obećanje da niti ja, niti ćeš ti prijaviti, da se ceo incident završi na ovome." Pružio sam mu ruku, zagrlio ga i rekao imaš moju reč, on je odgovorio, imaš i ti moju. Ivica, Emil i ja smo krenuli ka Domu kulture, oni su ušli unutra, a ja produžio ka gradu.

Kad sam se vratio iz grada ispred zgrade sam imao šta da vidim. Ceo slučaj je prijavljen policiji. Prijavu je podneo Nenad Stanković predsednik opštine Aleksinac.

Otišao sam u policiju i dao izjavu.

O detaljima samog procesa u policiji, ne bih smeo da pričam u javnosti.

Aleksinačke vesti