Sloboda govora

Ponegde se sloboda govora proširuje i na slobodu izražavanja. Tako da ta sloboda može da sadrži i pravo da zapalite zastavu svoje zemlje bez zakonskih posledica. Makar je tako u Americi!

U Srbiji sloboda govora spada u takođe jedno od osnovnih prava. Srbija se može podičiti podatkom da je u svojoj istoriji imala zakon o štampi koji je sadržao samo jedan član: Štampa je u Srbiji slobodna! Istina, bilo je perioda kada je dovoljno bilo opsovati Predsednika (ljubičicu belu),  vlast ili poredak, pa završiti u zatvoru. Na Goli Otok se išlo i samo zbog uzvika „Živeo Staljin“!

Danas ne vlada tolika represija. Ako se zbog izgovorene ili napisane reči i zaglavi u aps, onda će to biti najpre ako ste uvredili neprijatelje svog naroda i Otadžbine. To jest, ako smatrate da je neko izdajnik, neprijatelj ili samo srbomrzac, pa još to javno saopštite, onda vam prdekana sleduje! Sad, ako to isto javno kažete za komšiju, nekog lekara, profesora univerziteta, sveštenika, pa čak i političara, pogotovu onog koji nije na vlasti, tada za vas nema opasnosti. Neće vam zbog tih reči zafaliti ni dlaka s glave. Doduše, povređeni može lično da vas tuži i na sudu da dokazuje da ste počinili krivično delo, može da traži i nadoknadu za tu uvredu, no nekako većina građana nerado odlazi na sud. Izgleda,  ne veruju previše u pravdu. S druge strane pravda je skupa i retko dostižna. Morate da plaćate advokata da vam napiše tužbu, potom taksu na tužbu, plaćate svedoke, zastupanja na sudu, taksu na presudu, predlog za izvršenje popisom imovine dužnika, taksu na isti predlog...!

Tako je i sa krađama koje su za državu male vrednosti. Ako vam lopov poseče šumu u vrednosti od recimo 15. 000 dinara neće biti gonjen od strane države. Misli se na tužilaštvo. U državi Srbiji 140 evra nije suma za koju javni tužilac goni lopova. Morate sami da tužite i da dokazujete da ste pokradeni. Pa ako naplatite nekada štetu, naplatili ste, ako ne, ko vam je kriv? Sitna je to suma, mada mnogi u ovoj državi rade mesec dana za sto evra; u kineskim radnjama, kafićima ili kioscima!

Drznite se da napadnete „umetnike“, intelektualce ili pripadnice nevladinih organizacija zbog svojih antisrpskih izjava, napisa u štampi, zbog filmova u kojima prikazuju sopstvenu naciju u najgorem svetlu, i tužilac će se već pobrinuti za vas. Prvo zadržavanje od 48 sati, pa dalje već koliko bude. Kad bi samo toliko bili ažurni i prema onoj babi što je svedočila protiv svoje zemlje, a u korist Hrvata u tužbi za genocid. I što celokupna javnost smatra lažnom izjavom i lažnim svedočenjem. Ali, tužilaštvo se ne oglašava. U običnoj parnici kada svedok laže, sleduje mu kazna za lažno svedočenje. A ovamo neko lažno izjavljuje da je Srbija izvršila genocid nad Hrvatima, i ne snosi nikakve posledice za takvu laž! Čudni su putevi Gospodnji a čudna i praksa tužilaštva u Srbiji!

Moramo priznati da nije toliko loše da ne bi moglo biti i gore. Uvek može biti gore. Branislav Nušić je zbog jedne pesme zaradio dve godine robije. Đura Jakšić je dobio batine od plaćenika koje je unajmio General Ranko Alimpić. Od toga, i već iznuren od bolesti, ubrzo je i umro. Naime, kao izveštač iz rata 1876. godine s Turcima, Đura Jakšić je veoma kritički pisao o generalu Alimpiću, komandantu na Drinskom ratištu u pomenutom ratu. Posle rata Đura je sedeo u jednoj Skadarlijskoj kafani. General Alimpić je baš tada šetao sa ženom tim krajem. U isto vreme neki seljak je prolazio s volovskom zapregom u blizini. Tako što je još uvek bilo moguće. Đura priđe seljaku, nešto mu kaza i ode. U trenutku kada je naišao general seljak stade da tuče volove i da viče: Ajde, šta ste zastali kao general Ranko Alimpić na Drini! Svi su se nasmejali, verovatno i pesnik, ali ko se poslednji smeje...!

Borislavu Pekiću su skakavci pojeli šest godina života zbog njegovih stavova o slobodi govora i udruživanja. Ima još mnogo sličnih primera. Da se ne bi ponavljale takve stvari ne napadajte babe u crnom, fondove za humanitarno i drugo pravo, srpske glumce i reditelje što Srbe predstavljaju kao ubice, monstrume i slične veličine, novinare i pisce koji isto to rade ali s perom u ruci, i  ostale znane i neznane umetnike, evropejce i evroatlantske lobiste i pobornike. Da završimo s Nušićem i citatom iz pesme „Dva raba.“

U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe!
 

Miodrag Tasić