Aleksandar Vučić u Vranju na obeležavanju godišnjice NATO agresije

Istovremeno, život je izgubio 1.031 pripadnik Vojske i policije, a više od 5.000 je ranjeno, dok se 25 osoba i dalje vodi kao nestalo.

Tokom bombardovanja gađani su brojni civilni i infrastrukturni objekti širom zemlje – mostovi, putevi, pruge, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, kulturni spomenici i verski objekti. Uništeno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, 470 kilometara puteva i 595 kilometara železničkih pruga, kao i desetine bolnica, škola i mostova.

Jedan od najtragičnijih događaja dogodio se u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, kada je u napadu na zgradu Radio-televizije Srbije stradalo 16 radnika. Tokom kampanje izvedeno je više od 2.300 vazdušnih udara na gotovo hiljadu ciljeva, uz upotrebu krstarećih raketa, kasetnih bombi i municije sa osiromašenim uranijumom.

Značajna razaranja pretrpela je i energetska infrastruktura, uključujući rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i elektroenergetski sistem, koji je delimično onesposobljavan i upotrebom grafitnih bombi.

Bombardovanje je okončano 9. juna 1999. godine potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, nakon čega je usledilo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Dan kasnije doneta je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a na teritoriju pokrajine raspoređene su međunarodne snage Kfora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u Vranju obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.