Beda i Šiptari prazne jug Srbije

Opština Kuršumlija se graniči sa KiM u dužini od 102 km, od čega 80 km prema Podujevu, a 22 prema opštini Leposavić i ovo je verovatno etnički najčistija granica u Evropi jer sa srpske strane administrativne linije ne živi nijedan Albanac, a s one strane nema nijednog Srbina. Uz administrativnu liniju prema Kosovu ima tridesetak sela u kojima živi 1. 200 stanovnika. Međutim, koliko je demografska situacija loša shvatiće se iz podataka da od pomenutog broja stanovnika njih 850 živi u dva-tri sela oko Lukovske banje, pedesetak u selu Merdare gde se nalazi administrativni prelaz sa KiM, a ostalih 120 stanovnika žive u preostalih dvadesetak sela. Nažalost, u selima Parada, Rastelnica, Tačevac, Dabinovac i Vukojevac više niko ne živi, u dva-tri sela imamo po jednog stanovnika, a prosečna starost mešana koji su ostali u selima je preko 60 godina - kaže Vidić i dodaje:

Za samo nekoliko godina broj sela u kojima niko ne živi povećaće se na 10, ali takva situacija nije od juče i nije posledica straha od Albanaca. Pravi razlog što meštani napuštaju sela jeste ekonomske prirode jer su mnoga sela bez puteva, u nekim selima nema ni struje, a narod nema od čega da živi zato što nema zainteresovanih investitora koji bi ulagali u ovaj deo Srbije - veli Vidić koji, pored ostalih obaveza, stalno brine o bezbednosti žitelja sela uz administrativnu granicu sa KiM.

- Nedavno je u javnosti plasirana vest da meštani kuršumlijskih sela na granici prema Podujevu sve više prodaju svoja imanja Albancima što, prema izjavi Časlava Miloševića (50), predsednika MZ Merdare, koja obuhvata i sela Matarova, Borkovac i Pretenica, nije tačno.

- I pored toga što administrativnu granicu čuvaju Žandarmerija i policija, meštani sela uz granicu sebe doživljavaju graničarima, a graničari nikada ne bi prodali zemlju onima od kojih je čuvaju. Da je neko prodao zemlju, javno ili tajno, to bih sigurno znao. Tvrdim da je to nije istina, kao što tvrdim da je Žandarmerija prvi put u okršaju sa kradljivcima drva postupila onako kako je trebalo davno da postupi jer je drskost Albanaca koji kradu šume srpskih domaćina neopisiva o čemu govori i podatak, a bio sam očevidac tog okršaja, da su krali šumu na svega 150 metara od baze Žandarmerije - ističe Milošević i nastavlja:

- Istina, kao i uvek kroz istoriju, meštani srpskih sela i danas pomalo ilegalno trguju sa Šiptarima iz Podujeva, preko granice i preko brda, ali čovek mora da razume i te ljude jer nemaju od čega da žive i nemaju kome da prodaju ono što su proizveli. Pa šta drugo da rade kada se ovde živi samo od penzija, ko je ima, i od prodaje drva i ničeg drugog! U selima uz administrativnu granicu sve je manje stanovnika, osim u selima levo i desno od Topličke magistrale koja prolazi kroz Merdare, a Albanaca je sa one strane granice sve više o čemu svedoči i podatak da je pre desetak godina Podujevo imalo 10.000 stanovnika, a danas ih je 10 puta više, pa ne čudi što nasrću na srpske šume.

Albanci se malo primirili

- Do sada su naoružane šumokradice upadale na teritoriju Srbije i u dubini od 2 km. Posle okršaja sa Žandarmerijom su se primirili, ali je pitanje dana kad će ponovo krenuti da besplatno seku šumu srpskih domaćina - kaže Časlav Milošević, jedan od mlađih žitelja sela uz administrativnu liniju i jedan od retkih koji se na selo vratio nakon što je u procesima privatizacije ostao bez posla.

Ekspresna krađa drva

- Albanci su krađu drva u srpskim šumama doveli do savršenstva i sve traje 10 do 15 minuta. Grupa lopova u kojoj su dvojica s motornim testerama, trojica koji utovaraju drva u traktorsku prikolicu i dva čuvara naoružana automatima upadne u zabran i obara samo nakvalitetnija stabla. Sve bude gotovo, ukolko ih kao u Borovcu ne spreči Žandarmerija, za veoma kratko vreme, a zarada je bolja nego da su u Švajcarskoj. Jer, za nekoliko minuta ukradu šest metara drva koja se na Kosovu prodaju po ceni od 50 evra po metru. Po jednoj krađi zarade i preko 300 evra, a to rade porodično ili u organizaciji jednog čoveka koji plaća radnike, gotovo svakog dana i na ovaj način zarade mesečno i do 10.000 evra - objašnjava Milošević.

Žandrami pomažu i na njivi

Zahvaljujući dobrim odnosima stanovništva sela i Žandarmerije reporterima "Vesti" je omogućeno da posete jednu od njihovih baza nedaleko od administrativnog prelaza Merdare.

Pripadnicima Žandarmerije nije dozvoljeno da bez odborenja iz Beograda daju izjave, slažu se sa meštanima koji ističu da uz Žandarmeriju osećaju sigurnost, ali i da im žandarmi pomažu u svakoj prilici. Slobodno vreme žandarmi koriste da pomognu meštanima u poljskim radovima, obilaze ih i druže se sa njima. Njihovi lekari ukazuju pomoć bolesnima, čiste seoske puteve od snega, sa njima su, kako kaže Časlav Milošević, u žalosti i u veselju.