Danas je Sveti Jovan Bogoslov

Jovan je bio i (prema Pismu) sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus Hristos kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.

Prema predanju, umro je u Efesu, u dubokoj starosti. Isus Hristos je Jovana posebno voleo, zato što je bio živahan, brz, vredan, izuzetno odan i marljiv učenik. Zbog ovih osobina dao mu je ime Voanerges, što znači: sin gromova.

Od svih svojih učenika, Isus Hristos je izdvajao Jakova, Petra i Jovana. Oni su bili sa njim kad je vaskrsao Jairovu kćerku. Na gori Tavor, kada su videli njegovo Preobraženje, i samo njih je poveo sa sobom u Getsimanski vrt, noć uoči stradanja.

Prema predanju, u gradiću Vitsaidi, na obali Galilejskog jezera, živela je porodica Jovana Bogoslova. Otac mu se zvao Zavedej, a majka Salomija, bila je kćerka Josifa, hranitelja i staratelja Presvete Bogorodice. Jovan je bio učenik svetog Jovana Krstitelja.

Koliko je Isus Hristos voleo Jovana govori i to da je na Tajnoj večeri Jovan sedeo pored njega, i da je jedino njemu Hristos otkrio Judino izdajstvo. Kad su Hrista uhvatili i poveli na suđenje, Jovan nije odstupao od njega ni kad su se svi ostali razbežali. Sve vreme stradanja Hristovog, do krsta i pod krstom, bol sa njim je delio i Jovan. Nemoćan da pomogne, ublaži ili otkloni stradanja, on je stajao, saučestvujući i sastradavajući sa učiteljem i Mesijom. Kolika je Hristova ljubav i poverenje, videlo se kad je sa krsta, u poslednjim trenucima zemnog života, poverio Jovanu da se stara o njegovoj majci, Presvetoj Bogorodici.

Posle Hristovog Vaznesenja na nebo i sve dok je Bogorodica bila živa, Jovan se brinuo o njoj, i propovedao po Palestini. Posle njene smrti propovedao je u Efesu i Rimu. Rimski car Domicijan ga je zatvorio i mučio, ali kad je i posle ispijanja najjačeg otrova Jovan ostao živ, car se uplašio i nije smeo da ga pogubi mačem, nego ga je poslao u progonstvo, na ostrvo Patmos. Na tom ostrvu, Hristos se u punoj sili i slavi javio Jovanu i prorekao što će se zbivati sa Crkvom do poslednjih vremena, odnosno njegovog drugog dolaska. Jovan je to opisao u knjizi nazvanoj Apokalipsa ili Otkrovenje.

Kada je Domicijan ubijen i na prestao došao car Nerva, koji bio blaži prema hrišćanima Jovan se iz progonstva vratio u Efes, gde su ga maloazijski arhijereji molili da im zapiše Hristovo učenje, bojeći se da nešto može da se zaboravi ili pogrešno prenese, zato što je Jovan do tada samo propovedao.

Kad je ostario i više nije mogao da ide u crkvu, učenici su ga nosili, a on je, umesto propovedi, govorio: „Deco moja, volite jedan drugog“. Jedan od učenika ga je pitao zašto samo te reči izgovara. Stari apostol je odgovorio: „Zato što je to najveća zapovest Gospodnja, i dosta je ako samo nju ispunimo kako valja.“

Kada, je Jovanu bilo više od sto godina on uze sedam svojih učenika, iziđe iz Efesa i naredi učenicima da iskopaju grob u vidu krsta. Potom siđe starac živ u taj grob i bi pogreben. Kada docnije otvoriše verni grob Jovanov, ne nađoše tela u grobu. Sveti Jovan Bogoslov je umro 8. maja (21. maja).

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Jovana Bogoslova 9. oktobra po Gregorijanskom kalendaru, odnosno, 26. septembra po Julijanskom kalendaru. Svakog 8. maja (21. maja), na dan smrti Sv. Jovana Bogoslova spominje se čudo projavljeno od njegova groba.

Hrišćanska tradicija smatra apostola Jovan za autora Jevanđelja po Jovanu, tri Saborne Poslanice i Otkrovenje. Današnji istoričari smatraju da apostol Jovan nije autor nekih ili svih ovih dela zbog razlike u stilu pisanja.