Gerontološki centar ju Nišu spreman da pomogne beskućnicima

Prema rečima direktora Gerontološkog centra Milana Stevanovića, mada nas ovih dana prati pravo prolećno vreme, u ovoj ustanovi je sve spremno za prihvat lica koja “žive pod vedrim nebom”.

“Kapacitet prihvatilišta je 30 pa i 40 mesta kada je potrebno zbrinuti više lica”, kaže Stevanović. “Trenutno u Prihvatilištu imamo šest osoba koje su privremeno kod nas, ali spremno ćemo dočekati i hladne dane. Ponekad se desi da kapaciteti budu popunjeni, a nekade i ne. Sve zavisi od toga koliko ljudi zatraži našu pomoć ili ih kod nas dovedu neke druge službe”.

Milan Stevanović kaže da osobe koje se kod njih sklone u vreme najnižih temepratura tu ostanu do prvog boboljšanja vremena, a za vreme boravka kod njih dobijaju komplotene usluge i o njima se vodi briga kao i o korisnicima usluga Gerontološkog centra.

“Uglavnom se radi o beskućnicima koji, kada dođu kod nas, prvo prođu lekarske preglede. Ako su bolesni ili medicinsko osoblje tako smatra, oni dobiju i odgovarajuću terapiju. Potom slede higijenske usluge. Svi dobijau novu i toplu odeću koja je već pripremljena, a najvažnije je d aim nudimo i toplu, kuvanu hranu kao i tople napiteke”, dodaje Stevanović.

Direktor Gerontološkog centra u Nišu dodaje da postoje dve kategorije ljudi koji dolaze u Prihvatilište.

 “Te dve kategorije su skitnice i beskućnici. Njih zbrinjavamo najviše u zimskim mesecima gde jednostavno nemaju adekvatan smeštaj, nemaju toplu prostoriju ili hranu”, objašnjava Milan Stevanović.

Kako je Prihvatilište za odrasle osobe Gerontološkog centra u Nišu regionalnog karaktera u njemu se smeštaju i osobe iz okoline Niša, uglavnom sa seoskog područja, ali i iz drugih opština.

“To su osobe koje žive na selu i o kojima, uglavnom, nema ko da brine. Oni kod nas dolaze po nalogu drugih službi, a uglavnom nemaju adekvatne uslove za život u kojima bi preživeli na temparaturi koja je daleko ispod nule”, objašnjava Stevanović.

Karakteristično za osobe koje u najhladnijim zimskim danima koriste usluge Prihvatilišta u Gerontološkom centru je da se ne zadržavaju dugo.

“I pored svih usluga koje im pružimo i činjenice da su u toplom, da imaju redovne obroke, da se o njima vodi potpuna briga, oni sa nestrpljenjem čekaju da temperature poraste iv rate se tamo odakle su došli. Jednostavno je to njihov način života. Kada su na svome, pa maker do bilo i pod vedrim nebom, oni se osećaju slobodno, pa nekao i sigurnije”, pokušava Milan Stevanović da dočara psihologiju ovih ljudi koji žive na jedan poseban način.