Ribočuvari spasili 600 ljudi u Obrenovcu

On je sa sedmoricom ribočuvara iz Niša, Aleksinca, Prokuplja i Kuršumlije među prvima dobrovoljno krenuo u potopljeni Obrenovac odakle su čamcima u jednom danu spasili više od 600 dece i odraslih. Među evakuisanima bile su i devojčice Nikolina i Marija čija je dirljiva životna priča obišla Srbiju. U akciji spasavanja učestvovali su Nikola Kumanović i Ljubiša Bojović iz Aleksinca, Ninoslav Milenković, Nebojša Živojinović, Bratislav Cvetković i Zoran Jovanović iz Niša, Goran Tenjović iz Prokuplja i Dragan Mijajlović iz Kuršumlije.

- Krenuli smo 17. maja ujutro čamcem kroz ulice Obrenovca koji je većim delom bio pod vodom. Sa svih strana dopirali su pozivi za pomoć. Ljudi su bili po krovovima kuća, terasama zgrada, na kamionu ispred vatrogasnog doma i ko zna čemu što je bilo iznad vode. Jednom rečju tuga, jad i žalost. Ogromna tragedija, seća se Kumanović.

Na spratu jedne od kuća u dvorištu bile su i dve devojčice sa ocem.
- Bile su to Nikolina i Marija, čija je priča kasnije obišla Srbiju. Nažalost bili smo prinudjeni da pravimo prioritete i teška srca smo spustili sa sprata kuće u čamac te dve devojčice. Obećali smo njihovom ocu da ćemo ih prebaciti do punkta odakle se evakuisani prevoze za Beograd u sabirne centre. Nakon toga u istom dvorištu sa krova kuće uzeli smo i majku i malo dete dok je i tu otac ostao na krovu da čeka druge spasioce. Teška srca odvojili smo se i od jednog i od drugog oca uz obećanje da ćemo se najbržim putem vratiti po njih, veli Kumanović.

Devojčice su Marija i Nikolina igrom slučaja provele su toga dana neplanirano sa ribočuvarima više od tri sata u čamcu i postale ne samo njihove maskote već i vodiči.

Očajni stanovnici su dozivali za vodu

U subotu ujutru ribočuvari su među među prvima u potopljenom Obrenovcu, pre profesionalnih spasilaca.
-Bilo je strašno. Sa svih strana čula su se dozivanja očajnih stanovnika. Oni su vikali, plakali, molili da se dođe do njih. Tražili su hranu, vodu cigarette... U početku nismo imali ništa a kasnije smo im donosili vodu, keks, sokove, jogurt.

-Istovarili smo iz čamca na obalu decu i majke, pošli da odvezemo Nikolinu i Mariju, po datom obećanju njihovom ocu, do punkta za prihvat evakuisanih. Nismo odmakli ni sto metara, a čamac je već bio pun ljudi koje smo usput skupili sa kuća i terasa. Vratili smo se opet na obalu da istovarimo te ljude uz obećanje deci da ćemo sledeći put njih ostaviti gde smo obećali. Deca su sve vreme sedela sa nama u čamcu. Nudili smo ih “plazmom”, vodom i hranom koju smo poneli od kuće. Ni jedne sekunde se nisu bunila što ih vozikamo tamo-ovamo jer svi ljudi koje smo sakupljali sa zgrada, terasa bili su njihovi sugrađani koji su takođe čekali spasioce da ih evakuišu. Deca više nisu bila deca već su posle tri sata sa nama u čamcu bili naši vodiči. U čamcu su se našle i njihove komšije, poznanici, a na terasama učiteljica i drugi poznanici, dodaje Kumanović.

U jednom momentu, situacija je to dozvolila i oni su ih prevezli do obale i ostavili spasiocima da brinu o njima dok ne odu nazad po oca.

- Održali smo obećanje i vratili se posle nekog vremena u to dvorište, ali nismo mogli da ga evakuišemo i obavestimo gde su Nikolina i Marija, jer ga je neka druga spasilačka ekipa skinula sa sprata kuće i više u tom dvorištu nije bilo ljudi za evakuaciju. Obradovali smo se kada smo videli da su ponovo zajedno. Želeli bi smo da sa devojčicama stupimo u kontakt kako bi smo im kupili nešto što im je najpotrebnije, kaže Kumanović.