IN MEMORIAM: Snežana Žana Stamenković (1942 – 2026).

Decenijama smo sarađivali sa njom prateći njene aktivnosti vezane za humanitarni rad, izradu rukotvorina, angažovanje u udruženjima penzionera, istovremeno prateći je kao pesnikinju i slikarku.

Snežana Stamenković počela je da piše poeziju još u srednjoj školi. Objavljivala je svoje radove u „Bazaru“ i „Praktičnoj ženi“. Sve svoje mladalačke tuge i životne borbe pretočila je u stihove objavljene u zbirkama pesama „Čežnja“, „Tražim“ i zajedničkoj zbirci „Listopadna lepota“, koju je objavila sa pesnikom Radetom Šušulićem. Bila je članica Književnih klubova „Glubočica“ i „Rosulja“.

Snežana Stamenković redovno je učestvovalal na „Likovnom salonu – likovni stvaraoci Vlasotinca“. Prepoznatljive su njene slike rađene suvim cvećem. Uveli cvet za Žanu nije bio kraj, već početak nove priče. Od latica i listova cveća strpljivo i sa ljubavljuju stvarala je svoja mala umetnička dela, koja je nesebično darivala svojim prijateljima. Uvek je u torbi, u belom kovertu, nosila male formate svojih slika ukoliko naiđe na drago lice da ga obraduje svojim radom u koji su se slile sve njene tišine, ljubav i dobrota.
Kao članica Konferencije za društvenu aktivnost žena priređivale je mnogobrojne revije i izložbe.

Bila je osnivač i predsednica Udruženja žena „Svitanje“. Vredne žene ovog udruženja mesile su kolače i pite za pripadnike vojske i korisnike Doma starih u Leskovcu, obilazile su svoje bolesne prijateljice. Okupljale su se svakog prvog četvrtaka u mesecu da se vide, ispričaju, zabave, povere jedna drugoj, da pokažu da penzionarski dani mogu biti lepi i imati smisao.

Tegobne devedesete godine pamtimo po Žaninim čuvenim kolačima koje nam je povremeno donosila u redakciju. Znala je da dođe, da nas obiđe, pokloni cegere koje je sama šila, pletene kape, ukrasne šnale.

Nežna, čiste duše i tople reči, Žana je samo naizgled bila krhka, a zapravo je bila neizmerno jaka. Dostojanstveno je nosila svoju tugu zbog preranog gubitka supruga Petra. Smisao i pokretač života bila su joj deca, briga za njihovu dobrobit i napor da ih izvede na životni put.

Promociju svoje zbirke pesama 2004. godine završila je rečima „Čovek provede svoj život u žalu nad prošlošću, razmišljanjima o sadašnjosti i strahu za budućnost jer samo pravi životi su i lepi i teški“.

Danilo Kocić: O stvaralaštvu Snežane Stamenković pisao sam u mojim studijama i govorio na promociji „Listopadne lepote“, zajedničke zbirke pesama koju je objavila sa novinarom i najboljim vlasotinačkim pesnikom Radetom Šušulićem.