Ko ne ozakoni stan, imaće zarobljenu nepokretnost

U praksi se često dešava da vlasnik nepokretnosti ima deo objekta izgrađen sa dozvolom, a deo je i dalje nelegalizovan.

-U tim slučajevima predmet ozakonjenja su samo oni delovi objekta za koje nije pribavljenja građevinska dozvola. Problem koji se, takođe, javlja u praksi je da je cela zgrada nelegalna, pa i svi stanovi u zgradi kolektivnog stanovanja. U tom slučaju primenjuje se pravilo da se prvo vrši ozakonjenje cele stambene zgrade, a potom se rešavaju pojedinačni zahtevi za svaki stan, objašnjava Aleksandra Damnjanović, državni sekretar ministarstva građevine.

Kako je precizirala, u ovakvim situacijama nije neophodno da svi stanovi moraju da budu ozakonjenjeni, jer se može desiti da neki vlasnici stanova to, ipak, iz nekog razloga ne žele.

-To, međutim, ne spračava njegove komšije da oni započnu i okončaju postupak ozakonjenja samo svog stana. Za one koji neće iz nekog razloga da ozakone svoj stan, predviđeno je da građevinski inspektor donese rešenje o rušenju. Ali, pošto, realno, ne možemo srušiti jedan ili nekoliko stanova u soliteru ili zgradi, tada je predviđeno da građevinski inspektor dostavi nadležnoj Poreskoj upravi rešenje o rušenju sa napomenom da se nepokretnost ne može rušiti, a stan se, ipak, stavlja u sistem poreza – za taj stan će se plaćati porez na imovinu, objašnjava Damnjanović i dodaje:

-Druga sankcija je da se to rešenje dostvalja i republičkom Geodetskom zavodu koji je u obavezi da upiše zabranu raspolaganja. Takav stan, lokal ili garaža ne mogu se dalje otuđivati, njima se ne može raspolagati. To je jedan od razloga, da da svi koji imaju uslove, ali iz nekog razlogane ne žele ozakonjenje, to, ipak, učine jer će do tada imati zarobljenu nepokretnost. Odnosno, nepokretnost kojom neće moći da raspolažu, upozorava državna sekretarka.

Neozakonjena nepokretnost neće moći da se proda, nasledi, pokloni, a sve dok se stan ne ozakoni postoji upisana zabeležba o zabrani otuđenja.

S. J.