Marko bez jedne ruke obara plivačke rekorde

Marko je kao dete ostao bez desne ruke kada se uhvatio za nezaštićenu električnu žicu, međutim to ga nije sprečilo da se bavi sportom, izlazi i živi normalnim životom.

- Završio sam ekonomiju, menadžment u turizmu, ali posla nema u struci. Radio sam šest meseci kada su bili javni radovi u Zavodu za socijalni rad, ali to je prošlo i niko mi ne nudi trajno rešenje za posao. Za dolaske u Niš potrebno mi je 16.000 dinara mesečno a kao nezaposlen ne mogu to sebi da priuštim, zato ću napustiti ovaj sport - priča Marko.

On je sa trojicom niških plivača doneo devet medalja iz Grčke a svi su članovi kluba za osobe sa invaliditetom „Delfin“ iz Niša. Vulić je dobio i specijalnu nagradu za izuzetne rezultate u plivanju u Prokuplju za 2013. jer predstavlja inspiraciju osobama sa invaliditetom da se bez obzira na fizički nedostatak bore i žive kao svi ostali.

- Nije lako, ali to što sam ostao bez ruke ne znači da treba da sedim i ne radim ništa, naprotiv. Čak i dok sam studirao tražio sam posao u kladionicima, gde mogu da obavljam posao jednom rukom, zato verovatno sebe ne doživljavam kao osobu sa invaliditetom. Žao mi je što ću morati da prekinem treninge, jer zaista uživam u sportu i to je na neki način motivacija kako za mene tako i za ostale, da bez obzira na nedostatke možemo biti dobri sportisti - dodaje Marko.

Osobe sa invaliditetom su često izložene diskriminaciji, naročito kada je posao u pitanju, ali kako veli on, ipak se nada da će država da im pomogne i poveri im posao koji mogu da obavljaju.

- Tražim da mi se pruži šansa da zaradim i olakšam sebi život. Sport i osvojene medalje za mene predstavljaju pravu satisfakciju, ali ukoliko ne nađem posao jedino što mi preostaje je da čekam bolje vreme - zaključuje Vulić.

Devet medalja
Marko Vulić osvojio je tri zlatne medalje (slobodno, prsno, delfin), Miloš Stojiljković dva zlata i srebro (slobodno, slobodno, leđno), Miljan Cekić zlato i srebro (slobodno i leđno), a Nemanja Tadić bronzu (slobodno plivanje).