Muke s birokratijom: Mileta Đorđević plaća dupli porez za svoj pištolj

Ovaj penzioner i bivši pripadnick Vojske Srbije i policije je zadužio taj pištolj još 1980. godine dok je bio na službi u Rumi. Osam godine kasnije preselio se u Leskovac i uredno prijavio novo mesto boravka. Njegove nevolje nastale su donošenjem Zakona o nošenju oružju. Najpre je porezom zadužen u Leskovcu, a potom i porezom u Rumi.

„Uzalud sam dokazivao Poreskoj upravi u Leskovcu da se radi u istom pištolju, koji sam još 1988. godine uredno ođavio iz Rume i prijavio u Leskovcu. Sedam godina traje moja borba za dokazivanjem istine“, priča Đorđević.

Dug se u međuvremenu nagomilavao, a kap je prelila čašu kada mu je pre nekoliko mesci stigla zabrana na trećinu penzije za neplaćeni porez u Rumi, gde je verovatno ranije napravljen agreška. Nedavno je sam pribavio i službenu beleška policije iz Rume u kojoj se jasno navodi da je pištolj marke CZ, kalibra 7,65 milimetara ođavljen još 1988. godine iz tog mesta i prijavljen u Policijskoj upravi u Leskovcu.

„Odneo sam taj dokument u Poresku upravi u Leskovcu, ali sam bio izbačen iz kancelarije. Neka načelnica mi je rekla da je ne zanima ta beleška i da je zabrana još na snazi. Više ne znam gde da idem i kome da se žalim“, jada se ovaj čovek, koji tvrdi da do danas ne zna s kolikom se sumom, zapravo, duži.

U poreskoj upravi u Leskovcu kažu da stvari ne stoje baš tako.

„Mi smo nekoliko puta tražili dostavu dokumenata o tom pištolju i mislim da smo stvar priveli kraju. Sve će biti u redu. On će doplatiti samo nešto više od tri hiljade dinara. Nema razloga za dizanje prašine“, kažu u toj upravi.

Đorđević pak veli da slična uvervanja dobija mesecima.

Da nevolja ne ide sama dokaz je i slučaj porodice Đorđević. Tridesetdvogodišnji sin Mileta Đorđevića se u međuvremenu razboleo. Zakazana je transplaticija jetre u Turskoj. Mielta pokušava da podigne kredit za njegovo lečenje, ali to sada nije moguće dok se ne skine zabranu na trećinu njegove penzije.

„Ovde ne odlučuju meseci, nego dani. Operacija je zakazana, a novca nemam. U panici sam. Ne mogu da verujem da od neažurne birokratije zavisi život mog sina“, priča i plače bivši pripadnik policije i Vojske Srbije.

Birokratija je sama sebi cilj

"Utisak je da u državnim organima sede nesposobni radnici, koji rade samo ono što im se naloži i ništa van toga. Ne postoji nikakva inicijativa da se neki problem koji građani imaju reši u obostranu korist. Po principima Upravnog postupka, on mora biti efikasan, ne sme biti na štetu stranke. Očigledno je da takva volja ne postoji.", komentariše za Južnu Srbiju Info bivši radnik Poreske uprave.