Profesor Radomir Katić, ,,najdraži učitelj varoši vlasotinačke’’

VLASOTINCE - Zvanje ,,najdraži učitelj varoši vlasotinačke’’, koje se dodeljuje jednom godišnje i koje je dodeljeno profesoru Radomiru Katiću baš priliči uz ime i delo dugogodišnjeg profesora, osnivača i prvog direktora Vlasotinačke gimnazije 1962. godine.

Profesor Katić je, besede u ovoj pitomini na jugu Srbije, deo nezaobilazne istorije ovoga kraja, primer profesorske mudrosti i znanja. Iako je davno zašao u devetu deceniju života, gde god se nađe širi vedro raspoloženje. Voleo je i voli profesor Katrić ovaj krajičak prirodnih lepota juga Srbije, rodni kraj, obožava ,,Vinski bal’’ i sa nostalgijom se seća dana provedenih za profesorskom katedrom u Vlasotinačkoj gimnaziji!

U gradu na Vlasini, gde se sugrađani dobro poznaju, o profesoru Katiću govore biranim rečima. Nema gotovo nijednog pravnika, ekonomiste, profesora, lekara, nekadašnjeg učenika Vlasotinačke gimnazije, kome profesor Katić nije predavao istoriju.

Profesor Katić je znao svojim neponovljiv šarmom, izvarednom dikcijom i odličnim poznavanjem istorije da zainteresuje i najmanje strpljive učenika. Retko je beležio slabe ocene, jer je učenike bilo sramota da na čas profesora Katića dođu nepripremljeni.

Nika profesor Katić na čas nije odlazio bez kreda različitih boja. Na tabli je izvanrendim rukopisom ispisivao ono što treba upamtiti i dežurnim učenicima, kad zvono označi kraj, bilo je žao da uklone te prelepe beleške!

-Predavanja profesora Katića – kaže dr Slavko Krstić, poznati lekar-ginekolog, učenik Vlasotinačke gimnazije, bila su pesme u prozi, neponovlji isečak života za večito trajanje.

U maniru velikog glumca – a obožava Boru Stankovića i njegovog Mitketa – godinama je govorio profesor Katić o lepoti ljudskog trajanja, o značaju druženja i poštovanju sagovornika.

-Voleo sam profesorski poziv, voleo đake, a osećam i veliko poštovanje koje gaje prema meni iako je davno prošlo vreme kada sam održao poslednji čas! – veli profesor Katić.

U rodnom kraju koji voli – i u godinama ,,trećeg doba’’, u devetoj deceniji života, profesor Katić se bori za zaštitu njenih prirodnih lepota. Na ulicama ove lepe varoši može se videti kako dostojanstveno šeta i kao da tu, na otvorenom prostoru, drži neki novi čas istorije i to uvek obučen u novo, uredno odelo i belu košulju koju neizostavno krasi - leptir mašna!

-Priznanje ,,najdraži učitelj varoši vlasotinačke’’, koje je dodeljeno profesoru Katiću došle je u prave ruke. On je bio i ostao najbolji dokaz kako i u ovo surovo vreme ima kolega i profesora koji se pamte za ceo život – kaže Božidar Spasić, takođe dugogodišnji omiljeni profesor geografije u Vlasotinačkoj gimnaziji.

U nedavno objavljenoj knjizi-letopisu Olge Stanković, učenice Vlasotinačke gimnazije, ,,Bili smo spremni za uzlet’’ u kojoj se opisuje generacija 1963-1967. godine, biranim rečima se govori i o profesoru Katiću.

U zapisu sa susreta te generacije učenika u domu dr Slavka Krstića, profesor Katić, između ostalog, piše: ,,Suton polako pada, a veselje je sve jače. Evociranje uspomena teče, a igra i pesma neprekidno traju. Slavkova familija i mlade ,,konobarice’’ toče Slavkovo vino za koje se smatra da je najlepše na jugu Srbije.’’