Siromašni ne mogu ni da popisuju

Akcijom se, istovremeno, zahteva od države izjednačavanje subvencija koje država daje stranim investitorima i domaćim preduzetnicima za pokretanje biznisa ili zapošljavanje novih radnika. Građani koji su podržali ovu akciju ocenili su situaciju u kojoj se sada nalaze kao bezizlaznu, a to je za njih dovoljno jak motiv da se priključe Regionalnom centru „Mobing“ koji će liste sa potpisima dostaviti gradonačelniku Niša Milošu Simonoviću sa zahtevom da se povuku liste instruktora sa zapsolenima i naprave nove sa nezaposlenim licima.

-Cela akcija „Da smo svi jednaki“ odvija se u tri etape i ovo je praktično završnica te akcije – kaže Aleksandra Barton ispred Regionalnog centra „Mobing“ – Niš. – Država kao najveći poslodavac time što je konkursom predvidela da instruktori popisivača budu lica već zaposlena u republičkim i opštinskim organima čini mobing nad nazaposlenim građanima. Ne možemo da pristanemo na to da neko koveć radi u državnim ili opštnskim organima i za to prima platu dobije još dodatnih 35.000 dinara.To je novac koji bi nezapsolenim licima i te kako potreban i bar malo im olakšao život, ali je njima na ovaj način i to uskraćeno.Ne mogu da verujem da visokoškolci koji se nlaze na birou rada ne mogu valjano da obave ovaj posao. To bi naprosto bio apsurd posebno jer ni oni koji već rade nisu obučeni za ovaj posao jer moraju da odu na instruktažu.

Mišljenje Aleksandre Barton dele i građani koji su juče srajali u redu da se potpišu.

-U kući nas je četvoro nezaposleno – kaže Mirjana Mirković. – Osim supruga i mene ne rade ni deca, a i ćerka i sin su fakultetski obrazovani. Ne mogu ni da zamislim šta bi za nas značilo 35.000 dinara, pa i 22.000 koliko dobijaju popisivači, ali teško da ćemo i to dobiti.

Nišlijka Vukica Cvetković ne krije ogorčenost zbog situacije u kojoj se nalazi. Živi sa sinom koji kao i ona ne radi.Pokušaj da se zaposlei završio se otkazom, a uz to mu poslodavac duguje i nekoliko plata.

-Situacija u kojoj se nalazimo je bukvalno bez izlaza – kaže Vukica Cvetković. – Posla nema a mi smo iz dana u dan sve nervozniji. U posebno teškoj situaciji su one osobe koje su prešle 50 godina. Njih niko neće ni da pogleda.

Snežana Živković koja je u akciji ispred Udruženja samohranih majki naglašava da bi novac zarađen na ovaj način i te kako dobro došao mnogim porodicama.

-Posebno u ovom trenutku kada počinje nova školska godina i kada treba opremiti decu za školu – dodaje ona.

Aleksandra Barton dodaje da se akcija „Da li smo svi jednaki“ odvija u nekoliko gradova Srbije. Akcija je juče održana u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kruševcu, Rumi, Aleksincu.

-Želimo ovom akcijom da pozovemo političare na lokalu da se povedu primerom svojih kolega u Soko Banji, Kuršumliji, Novom Sadu, koje su na spisku instruktora umesto već zapsolenih osoba stavili lica koja čekaju na posao i tako im bar na kratko pomognu da umanje novčane probleme.

Akciji koja je u toku Regonalnom centru „Mobing“ u Nišu,a čiji ne nosilac nevladina organizacija „Podrima“, priključili su se i brojna udruženja među kojima su Udruženje boraca rata od 1990. godine Niš ali i okrug Niš, potom Udruženje supruga u žena palih boraca, Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Nezavisni sindikat MUP-a i mnogi drugi.

Prema rečima Aleksandre Barton jedan od ciljeva akcije je da se ukaže na mogućnost izjednačavanja stranih i domaćih investitora.

-Strani investitori za zapošljavanje jednog radnika dobjaju 10.000 evara, a naši građani koji žele da zapošnu neki niznis donijaju 180.000 dinara – objašnjava Aleksandra Barton. – Šta oni sa tim novcem mogu da utade. Ništa, osim da naprave još veće troškove, a onda ne mogu da zatvore firme jer im je i za to potrebno para. Naš predlog je da subvencije za samozapošljavanje iznose 5.000 evara, a za invaldina lica 6.000 evra. Domaći posdovaci bi za zapošljavanje mogli da dobijaju 3.000 evara za svako novo upošljeno lice.

Do sada smo prikupili preko 200.000 potpisa ovim pvodom, a kada bude pola miliona potpisa dostavićemo ovaj zahtev Skupštini Republike Srbije na razmatranje – zaključuje Aleksandra Barton.

www.mic.org.rs