Zbrinuti tehnološki viškovi u školama

Ove godine je, prema rečima Dragana Geja, načelnika Školske uprave u Nišu, taj problem znatno manji jer je tokom prošle školske godine ozbiljno rađeno na tome i svi problemi su bili rešeni.

„Kao i svake školske godine najveći problem su tehnološki viškovi, troškovi koje škole imaju tokom godine, finansijski plan i njegova realizacija, problemi sa grejanjem, sa internetom, sa opremljenošću škola za početak nove školske godine kao i sa brojem odeljenja koja se formiraju posle upisa. Njih je svake godine sve manje i manje, zbog pada natalitet u ovom kraju“, ističe Dragan Gejo.

gejoU Nišu je ove školske godine 400 prosvetara bez potpune norme, a 65 nastavnika je tehnološki višak, koji se od 15. avgusta raspoređuje po niškim školama, u kojima ima slobodnih mesta.

„Direktori škola sarađuju sa nama, kao i predstavnici sindikata”, kaže Dragan Gejo. “Formirana je radna grupa i preko informacionog sistema Dositej svi mogu da vide koliko ima slobodnih mesta i u kojim školama. U Nišu je 65 nastavnika tehnološki višak i oni se raspoređuju po školama. S obzirom na to da imamo 117 slobodnih mesta, postoji mogućnost da škole prime i profesore sa tržišta rada, ali da neće biti zapošljenja za stalno”, naglašava Dragan Gejo.

On dodaje da se sada Školskoj upravi javljaju i profesori sa područja drugih školskih uprava.

“Uglavnom se radi o profesorima koji su iz ovog dela Srbije, ali su predavali na Kosovu i Metohiji. Postoji način da se i oni vrate u svoje školske uprave, kako bi se smanjili troškovi puta, a taj novac iskoristio za razvoj školstva”, naglašava Dragan Gejo.

Načelnik Školske uprave u Nišu smatra da je jedan od problema sa kojima se Uprava sreće i mreža škola. Po njegovom mišljenju, treba ponovo razmisliti o novoj mreži škola, kako osnovnih tako i srednjih.

„Imamo vrlo male, patuljaste škole, za koje se postavlja pitanje da li je potrebno da ih i dalje finansiramo. To su škole u kojima imamo po 10 do 12 učenika i uglavnom se nalaze u Pirotskom okrugu u opštini Babušnica. Tamo se broj učenika drastično smanjuje, a ostao je isti broj nastavnika u razrednoj nastavi. Ni mnogo bogatije zemlje to ne mogu da izdrže, a da ne govorimo o našoj. Došlo je vreme da predstavnici lokalnih samouprava i Ministarstvo prosvete zajedno sednu za sto i reše to pitanje. Ako ne ove, ono naredne godine“, mišljenja je Dragan Gejo.

Kada se radi o saniranju školskih zgrada Dragan Gejo smatra da je to, neka vrsta „zatvorenog kruga“. Školski objekti su sanirani i ranijig godina, ali tokom vremena one zahtevaju nove intervencije i to je posao koji se obavlja u kontinuitetu i stalno ponovalja.