Volonteri Crvenog krsta obilaze planinska sela u okolini Pirota

Osamdesetjednogodišnja Verica Rančić iz pirotskog sela Prisjan, iako ju je vid već izdao, dočekala je volontere Crvenog krsta na kućnom pragu.

"Sine, za mene puno znači. Ja ne vidim, ne mogu da se slušam. Bilo je selo, sad se izgubilo, nema ga više, ima 40 ljudi u selu, sve su to samci", objašnjava Verica Rančić iz sela Prisjan. 

Planinska sela u pirotskom kraju polako se gase. Pomoć je dobrodošla, jer surova zima nekada ovde potraje i do letnjih meseci.

"Sama sam. Sina imam, u gradu je, donese mi da jedem, ali ništa ne mogu da radim. Provirim ovde, smrznem se, pa bežim", kaže Jevrosima Vitanović iz Prisjana. 

Goran Selimović iz sela Kamik ističe da njegovo domaćinstvo ima pet članova i da mu pomoć mnogo znači.

"Puno mi znači. Pošto sam sâm, nigde ne radim, nema gde da se zaradi", napominje Jovica Tasić iz sela Kamik.

Dolazak volontera Crvenog krsta je i prilika da sa nekim popričaju i da ih ugoste. 

"Ovo su jako udaljena sela u kojima nema prodavnica, autobus dolazi jednom nedeljno, lekar jednom mesečno. Tako da mislim da im je ova pomoć zaista potrebna, a i potrebno im je da dođe neko da sa njima porazgovara", ističe Kristina Vasilov iz Crvenog krsta Pirot.

Do Nove godine, volonteri Crvenog krsta obići će sva udaljena sela. Pomoć mnogo znači, ali još više ovim gorštacima vredi stisak ruke i topla ljudska reč.