Život porodice Stojiljković ipod najlona

Mala nepažnja i nesretan splet okolnosti, prema rečima komšija, tročlanu porodicu Stojiljković doveli su na rub egzistencije i puko preživljavanje. Iako se na prvi pogled čini da u njihovom dvorištu ne živi niko, u najlonom ograđenoj sobici žive i spavaju otac i majka, a u onome što je nekada bio podrum njihov 28-godišnji sin.

Vidite kako živimo, strahujemo za svoje zdravlje, žali se plačući Jadranka Stojiljković, domaćica kuće.

Izgorelo je sve što smo imali, a od tada živimo ovako. Gotovo svakog dana idem u Centar za socijalni rad ovde u Merošini, ali mi kažu da nemam prava ni na kakvu pomoć, zbog penzije koju moj muž prima poslednje dve godine.

Nakon požara pre pet godina, Stojiljkovići su sami skupili novac za građevinski materijal, a opština je pomogla u radnoj snazi. Međutim, kuća je samo dopola završena.

Mi nismo imali para za dodatnu kupovinu, a kada smo molili sve nadležne u opštini, uvek bismo dobili isti odgovor, da nema para - navodi Jadranka.

Iako Dragoslav, njihov 28-godišnji sin, ima želju da se oženi, živi normalno, ima posao i krov nad glavom, kaže da ne vidi izlaz iz ove situacije.

Imam samo osnovnu školu, niko me neće kao radnika, a devojku ne mogu da nađem zbog uslova u kojima živim,  priča najmlađi Stojiljković.

Živim u memljivom podrumu, i noću ležem plašući se da me ne pojedu miševi do ujutru.

Komšije pričaju da su Stojiljkovići i pre bili u teškom materijalnom položaju, ali su u svom domu živeli relativno normalno, sve do trenutka dok im kuća nije izgorela do temelja.

Nemaju vodu, ni struju, retko se kupaju, a napajanje za sijalicu uzimaju od komšinice - priča Gorica Stanojević, prva komšinica.

Oni imaju i mentalnih poteškoća, a niko ne brine o njima i to sve zbog penzije od 24.000 dinara koju prima glava kuće.

Stojiljkovići se, kako kažu, nadaju da će ih vreme bar još malo poslužiti, jer, kako kažu, planiraju da kupe deblji najlon, i mole se da zima bude što blaža.