Mihajlo iz Aleksinca živi sa retkom bolešću

Sama bolest se ne leči već samo simptomi. Mihajlovi otac i majka su nezaposleni i žive u trošnoj kući, pa iako Centar za socijalni rad u Aleksincu maksimalno pomaže to nije dovoljno.

Mihajlo se je bolestan od rođenja, ali kao i svako dete voli da se igra. Njegov stariji brat Stefan je tužan kada mu se druga deca rugaju zbog crvenila na licu i zato je stalno uz njega.

"Pomažem mu da ne plače, promenim mu pampers, pa mu kažem ovo je meda brunda, pa ga učim azbuku, pa da broji od jedan od deset", kaže Stefan Paločević.

Majka Vesna ih čuva u podstanarskom stanu dok otac povremeno radi. Ona kaže da je teško sučiti se s bolešću koja po statistici pogađa jedno od 50.000 novorođenčadi.

"A to je baš moje ....tako se zadesilo, svaki dan se sekiram i molim se bogu da ima neki lek i ne znam i ne vidi dosta, džaba nosi naočare, džabe to sve", kaže Vesna Paločević, majka.

Paločevići stalno putuju u Beograd čeka ih još jedna operacija oka. Centar za socijalni rad koristi sve mogućnosti za pomoć, a podršku pruža i Udruženje obolelih od malignih bolesti.

"Postoji samo simptomatsko lečenje, crvenilo na licu se leči laserima u Mihajlovom slučaju beta blokatorima, operacija na oku se radi", kaže Ivana Pavlović, lekar saradnik u Udruženju.

Mihajlo kaže da mu je omiljena igračka kombi. Mihajlovu želju, da se vozi kombijem, je ispunila ekipa RTS-a sa kojom se odvezao do kuće koju su za njega i njegovu porodicu gradili meštani i rođaci. Građevinski materijal obezbedio je Komesarijat za izbeglice, jer je otac sa Kosova.

"Nama je u interesu da se porodici omogući normalno da žive da funkcionišu, a sve ono ostalo što se tiče lečenja što mi možemo kao centar da pomažemo, opština, izaći ćemo u susret i pomoći", kaže Biljana Jelenić, Centar za socijalni rad Aleksinac.

Iako nema leka sa Sturdž Veberovom bolešću se živi, ali su bitni uslovi života koji bi u novoj kući, da je gotova, svakako bili bolji.