Beogradska filharmonija ponosna na projekat "Filharmonija na Jugu"

Krajm marta gostovali smo na jugu Srbije sa jednim od najkvalitetnijih kamernih programa - Šubertovim Oktetom. Od Vranja, preko Leskovca do Aleksinca, više stotina kilometara od Beograda, imali smo čast da sviramo za publiku koja nema prilike da posećuje koncerte nacionalnog orkestra.

Lokalne dvorane bile su premale da prime sve zainteresovane, pa su mnogi ostali uskraćeni za događaj koji će se u ova tri grada dugo prepričavati.

Ostajemo duboko posvećeni ideji decentralizacije, pa nastavljamo sa ovakvim programima i u narednoj sezoni. Do nekog sledećeg koncerta, možda baš u vašem gradu!

Jug u srcu

Boban Stošić (Lebane, 1978.) je kontrabasista Beogradske filharmonije od 2010. Satiričar, glumac, komičar, derište. Tečno govori srpski, engleski i književni leskovački.

Dođosmo, videsmo, odsvirasmo! Pravo da vam kažem, nesmo očekivali bog zna šta. Računali smo na atmosferu, na gostoprimljivost i na toplinu. Pa svi imaju bar po jednog čiču ili babu na jug. Kad smo krenuli iz Beograd, ne beše baš toplo, onakoj mrčkavo, ali čim stigosmo na jug, odmah granu sunce. Prvo otidosmo skroz južno, u Vranje. Popesmo se na onaj Pržar, pogled razgaljuje dušu. I to nam beše prava inspiracija. Ubav koncert, svi oduševljeni, kažu „što neste pre došli, kaće opet dođete?“ Beše i malo emotivno, za mene i koleginicu mi Selenu, rođaci...sestra, sestrići... Al’ onda, tačno znam da me u Leskovac čekaju još njih dva’es.

Moji Lebančani. Svi su mi se javili: „Dolazimo u Leskovac da te gledamo!“ Pazi, ne da me slušaju, nego da me gledaju. Šta su slatki! Jer to gledanje u stvari podrazumeva i uši. Leskovčani se pokazaše ko uvek, ispoštovaše onoj pravu leskovačku tradiciju i gostoprimstvo. Nahrlili u onuj malečku salu, opet oduševljenje, sve pohvale na račun Beograđani. Naravno, mama i tata ponosni i meni puno srce. Znam, mislite da sam malo pristrasan, al’ evo samo pitajte Brezu, on se od njegovi rođaci nije odvajao cel dan.

Poslednja stanica pre povratka kući i prelep zaključak naše turneje - Aleksinac. Još jedan u nizu gradova na jugu u kome smo imali veliko zadovoljstvo da sviramo.

I na kraju, hvala svim domaćinima, a tu naravno računam i publiku, bez koje sve ovo ne bi imalo smisla.

Kažu, što južnije - sve tužnije. Mislim da pričam u ime svih mojih kolega kad kažem da je ta tuga u stvari nostalgija za lepim i dobrodušnim jugom.