Vlasotince: Spomenik Dragiši Cvetkoviću

Spomen obeležje podigli su leskovački ginekolog Slavko Krstić i njegov brat, građevinski inženjer, Žarko Krstić pored škole u Dadincu, čiju je izgradnju pomogao Cvetković.

"Podižući spomenik toj grandioznoj ličnosti, ispunio sam svoj san, san da na ovim prostorima više ne lebde podele i da bude ispravljena jedna velika istorijska nepravda", rekao je Slavko Krstić.

Otkrivanju spomen obeležja nekadašnjem novinaru, gradonačelniku Niša, ministru u tri ministarstva Vlade Kraljevine Jugoslavije i predsedniku te vlade u burnim istorijskim vremenima, prisustvovao je veliki broj zvanica, ali i Cvetkovića unuka Milica Ranković i praunuk Ivan Biliškov iz Beograda.

"Veoma sam uzbuđena i volela bih da su ovo dočekali i ostali članovi naše familije. Moja majka Zora je živa, ali nije mogla da dođe zbog godina i bolesti. Nisam očekivala da se ovako nešto desi u postojbini moga dede", rekla je Beti Rankovićeva.

Dragiša Cvetković je rođen u Nišu, ali je kao dečak dolazio u Dadince, rodno selo svoga oca Jovana. Potomci njegovih drugova pričaju da je voleo da se kupa u obližnjoj reci, i da je, kada je postao važna ličnost, pomagao seljane.

"Mom dedi je omogućio da služi vojsku u Nišu, da bude bliži porodici", rekao je Dragan Popović, predsednik Mesne zajednice tog planinskog sela u kome ima oko 200 žitelja.

Jedan od trojice idejnih tvoraca spomen obeležja Žarko Krstić ispričao je da je Dragiša i kao čovek na položaju dolazio u Dadince i da ga seljani pamte kao dobrotvora.

"Dadince je još pre Drugog svetskog rata imalo struju jer je Dagiša donirao turbinu koja je crpila vodu iz reke, pa su svi seljani imali sijalicu. Najsiromašnijima je nalazio poslove širom Jugoslavije",  ispričao je Krstić.

Dragiša Cvetković

Ko je Dragiša Cvetković

Dragiša Cvetković bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1939. do 1941. godine. na čelo vlade Kraljevine Jugoslavije došao je posle Milana Stojadinovića.

Za vreme vlade Cvetkovića i Vlatka Mačeka potpisan je sporazum kojim je između ostalog stvorena banovina Hrvatska.

Istorija ga pamti i kao predsednika Vlade koji je potpisao protokol o Trojnom paktu između sila osovine - Nemačke, Italije i Japana. Osobe koje su mu danas podigle spomenik, međutim, kažu da je on bio heroj jer je tim činom želo da izbegne stradanje svog naroda u skoro porobljenoj Evropi.

Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića i ostale ministre, a kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast. Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora.

Po ulasku Nemaca u Beograd od Cvetkovića je traženo da sarađuje sa okupatorom, ali je on to odbio i povukao se u Nišku Banju. U aprilu 1941. izbegao je da potpiše kapitulaciju Jugoslavije, kao i ponudu da bude predsednik vlade Srbije.

Potpsivanje Trojnog pakta

Okupacine vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u logor na Banjici. U septembru 1944. godine pobegao je u Bugarsku, a zatim u Tursku. Iz Istanbula prešao je u Rim, pa u Pariz, gde je i umro. Sahranjen je na srpskom delu pariskog groblja Tijea.

Posle Drugog svetskog rata, po odluci državne komisije, Dragiša Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca i imovina mu je konfiskovana. Okružni sud u Nišu rehabilitovao ga je 2009. godine.

Spomen obeležje u Dadincu je jedino obeležje bivšem predsedniku Vlade Jugoslavije Cvetkoviću na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije. Po njegovim imenu nazvana je i jedna ulica u Nišu.