Vranje - grad igre, pesme i sevdaha

Početak dvadesetog veka obeležila je Stana Avramović, autorka pesme Dimitrijo sine Mitre. Vranjska pesma ostala je i dalje takva-tiha, setna, mirna, natopljena žalom za mladošću,  osećajna. Nosi i od zaborava čuva istinite događaje i ličnosti.

"Kao da mi idu slike tih ljudi o kojima pevam. Recimo kada pevam pesmu "Petlovi pojev, Morava zvli", kao da u daljini čujem tu Moravu, kao da vidim njih dvoje kako leže u krevetu kako pričaju. Kao da vidim taj dan koji se budi zorom", kaže Branimir Stošić Kace, vokalni solista.

Muzika i reči vraćaju u prošlost, dozvoljavajući sadašnjosti da zaviri u stare vranjske kafane, kaldrmisane ulice, dvorišta.

"Svaki vokalni solista koji bi želeo da interpretira mora da bude umešan u tome, i mora na najbolji mogući način da razume mentalitet ljudi ovoga kraja, jer su vranjske pesme prepune emocija", kaže Ivana Tasić, vokalni solista.

Bez gradske pesme i muzike ne može da se zamisli nijedno veselje.

"Jednostavno imam želju da ustanem i da igram, da se pridružim ljudima ako igraju, da pevam", kaže Đorđe Cvetković, KUD "Sevdah".

"To je ono što je pokrenulo moju ljubav prema folkloru. Pre svega kada čujem muziku prosto me tera da igram", kaže Nikolija Antić, KUD "Sevdah".

Vranjsku pesmu su pratile zurle, tarabuk, duduk, frule, a sada harmonika, goč i trube. Zbog svoje specifičnosti, narodna pesma je na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa kao čuvar tradicije i identiteta.

Danijela Manić Stojilković, Igor Ivanović, RTS