Apel vozačima da opreznije voze

Povodom nekoliko teških saobraćajnih nesreća krajem prošle i početkom 2014., Agencija upozorava na povećan rizik i otežane uslove zbog magle, vlažnih i mestimično klizavih kolovoza.

Vozači moraju biti oprezni rano ujutro, kada je zbog magle vidljivost smanjena često na 50, a na pojedinim deonicama, posebno u kotlinama i duž rečnih tokova i na 10 metara.

"U gradskim sredinama naročito je važno povećati oprez u blizini pešačkih prelaza, škola i na semaforisanim raskrsnicama", navedeno je u saopštenju.

Na vangradskim deonicama savetuje se oprez u krivinama, a u slučaju guste magle kada je vidljivost manja od 50 metara, preporučuje se da brzina kretanja vozila ne bude veća od 30 kilometara na čas.

U takvim uslovima preporučuje se uključivanje sva četiri pokazivača pravca, a "povećana pažnja neophodna je na mostovima, nadvožnjacima, duž rečnih tokova i na putevima".

Čak i kada je spoljna temperatura iznad nivoa stvaranja leda, moguća je poledica u senovitim delovima puta ili na mostovima i nadvožnjacima.

Važno je da se deca bezbedno prevoze, jer je od 2009. do 2013. u saobraćajnim nezgodama poginulo 90 i povređeno 8.116 dece, a najviše dece stradalo je u svojstvu putnika u putničkim automobilima. U poslednje dve godine skoro 50 odsto nastradale dece je bilo u svojstvu putnika, a više od 60 odsto njih bili su putnici u vozilu.

"Agencija je tokom 2013. godine u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom u Beogradu realizovala istraživanje i snimanje indikatora bezbednosti saobraćaja", kaže se u saopštenju.

Srbija ima veliki problem sa ponašanjem učesnika u saobraćaju u pogledu korišćenja zaštitnih sistema u vozilu.

Obaveza korišćenja bezbednosnih sedišta za decu uzrasta do tri godine i obaveza korišćenja sigurnosnih pojaseva na zadnjem sedištu propisana je Zakonom o bezbednost saobraćaja na putevima.

U praksi korišćenjem ovih sistema zaštite smrtno stradanje dece u saobraćaju može se smanjiti za više od 50 odsto.

I pored navedene zakonske obaveze procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na zadnjem sedištu u Srbiji iznosi 3,1 odsto, dok je upotreba zaštitnih sistema za decu, pre svega sigurnosnih sedišta, 32 odsto.

U poređenju sa evropskim zemljama navedeni podaci svrstavaju Srbiju u zemlje sa najnižom stopom upotrebe zaštitnih sistema za decu i sigurnosnih pojaseva na zadnjem sedištu u putničkim vozilima u Evropi. Zato je broj poginule dece u saobraćajnim nezgodama u Srbiji veći nego u zemljama gde su deca obezbeđena sedištima i pojasevima.

Broj smrtno stradalih bio bi manji, ako bi procenat korišćenja sigurnosnih pojaseva na prednjim i zadnjim sedištima bio povećan.

Zato je značajno da se prevoz dece u putničkim automobilima obavlja uz korišćenje bezbednosnih sedišta i sigurnosnih pojaseva, a korišćenje sigurnosnih pojaseva je važno i za odrasle osobe.