Ivana Stojanović je najbolja sportistkinja među vojnicima

Kada je 2011. tridesetjednogodišnja Ivana Stojanović iz Vranja počela da radi kao profesionalni vojnik u Četvrtoj brigadi Kopnene vojske, bilo je to ostvarenje njenog životnog sna. Međutm, njena prva ljubav je karate i kada je u prošloj godini zbog sportskih uspeha proglašena za najbolju sportistkinju u Vojsci Srbije, njenoj sreći nije bilo kraja.

- To je zaista kruna moje karijere. Karate treniram od sedme godine i imam više od 50 osvojenih medalja. Prošle godine sam osvojila bronzu na svetskom prenstvu i bila sam ponosna što mi je ovo priznanje pripalo kao vojniku i što su u vojsci prepoznali taj uspeh, pa sam i proglašena za najbolju sportistkinju - priča ova mlada žena, kojoj bi mnogi pozavideli na energiji i trudu koji nesebično ulaže u svoj rad.

Ivana je po završetku Visoke škole strukovnih studija u Vranju odbijala ponude za posao u struci jer je iznad svega želela da radi u vojsci. Na pitanje odakle ljubav prema uniformi Ivana odgovara pitanjem: „Zar to nije san svake mlade devojke“.

Ona je razvodnica u komandi 1. pešadijske čete 4. pešadijskog bataljona. Od prvog dana radi u vojnoj bazi „Jug“ kod Bujanovca, kao jedna od desetak žena vojnika. Kaže da u vojsci nema podele na muški i ženski posao i da nema ničeg lepšeg nego raditi ono što voliš.

Misija na Kipru
Već 20. marta Ivana putuje na Kipar gde će biti deo vojne mirovne misije. Nije sigurna da li će ostati šest meseci ili godinu dana, ali na to gleda kao na izazov koji nijedan vojnik ne treba da odbije.

- Sama sam se prijavila, jer smatram da je to prava prilika da proverim stečena vojnička znanja i veštine. Mada, nikad se ne zna, možda mi se pruži prilika da demonstriram i svoje poznavanje karatea - priča Ivana sa osmehom.

-Vojska je veliki izazov i zaista mi ništa teško ne pada, želim da napredujem, kao što u sportu priželjkujem medalje, tako se i u vojsci trenutno nadam činu desetara - kaže Ivana.

Tvrdi da joj ništa ne pada teško jer ima ogromnu podršku porodice. Uz nju su roditelji i suprug, a njena najveća radost su dve ćerke, osmogodišnja Isidora i sedmogodišnja Teodora koje priželjkuju da poput majke rade u vojsci.

- Još su male, ali stalno pričaju kako će upisati Vojnu akademiju i biti vojnici kao mama. Laskaju mi njihovi planovi i svaki moj uspeh je ogromna radost za celu moju porodicu - kaže Ivana.

Dodaje da su joj sve kolege čestitale na uspehu i podelile sa njom njenu radost. Čestitke su stizale i od generala i od ostalih starešina koji su uvek imale razumevanje za njene treninge i druge obaveze koje ima kao član karate reprezentacije Srbije.