Trajković šef stručnog štaba Radničkog podneo ostavku: „Neću da budem deo ovog mulja“

Trajkovićevu izjavu prenosimo u celosti

– Ovo što se danas desilo je velika sramota za srpski fudbal. Ja više ne želim da budem deo ovog mulja i zato sam odlučio da napustim srpski fudbal. Odlazim zato što fudbal umesto da bude viteška igra, sveo se na varanje i krađu.

Upravo zbog suđenja na današnjoj utakmici više ne želim da budem u srpskom fudbalu. I nisam jedini, zbog istih ovih razloga i mnogi drugi ljudi zauvek su pobegli od srpskog fudbala. Ne želim da ja ili članovi moje porodice doživljavaju stres zbog stvari koje su potpuno van sporta. Fudbalom mogu da se bavim u Finskoj ili Norveškoj. U nekoj takvoj državi, ovakvo suđenje ne bi razmatrale sudijske komisije i fudbalski savezi, već bi ovo bio slučaj za krivični sud i višegodišnju robiju. Kod nas ne sme ni da se postavi pitanje odgovornosti.

Svi smo se pribojavali ovoga što se danas desilo u Pančevu. Na kraju se taj scenario i desio. Kome će odgovarati sudija Šegrt, koji je danas opljačkao Radnički? On će se, kao i do sada neki pre njega, provući i neće biti odgovoran, jer oni, koji su ga poslali da odradi zadatak, će ga na kraju spasiti.

Ponavlja nam se isti scenario, već na 6 utakmica, bilo da igramo u Nišu ili u gostima, da smo u apsolutnoj nemilosti brutalnih sudijskih odluka. Ne vidim kako neko svojim radom i trudom može da se suprotstavi stvarima koje nemaju veze s fudbalom. Momci su danas izgarali na terenu i sada, nakon svega što se desilo na utakmici, ja treba sutra da im kažem da je sve u redu? Ne mogu da im to kažem, jer nije u redu i zato ne želim da budem deo srpskog fudbala. To ne znači da ja ne volim svoju zemlju, čak naprotiv, smatram da sam patriota. Ali ja ne mogu da budem deo ove tragikomedije zvane srpski fudbal.

Nije ovo samo odgovrnost Šegrta već i ljudi iz FSS i raznih sudijskih komsija koje daju moć ovim šegrtima. Kreatori su ipak u fudbalskim institucijama. A ovi na terenu samo njihovi izvršioci. Zašto je to tako? Možda je to pitanje za pravosudne organe, pre nego li za mene – fudbalskog trenera.

Ovde više nema odgovornosti. Niko nije odgovoran, a srpski fudbal je uništen. Na kraju, mislim da mi je učinjena i usluga. Svako ko može, on će otići iz srpskog fudbala, neće se vraćati u ovu zemlju i biće srećniji.

Hvala svim navijačima Radničkog na iskrenoj i bezrezervnoj podršci ekipi i meni tokom oba perioda mog boravka u klubu.