Vranje: Nađen grad izgubljen pre 2.500 godina

Nije baš Atlantida, ali je slično! Grad star 2.500 godina, kome je vreme zamelo trag, izronio je iz zemlje. O arheološkom nalazištu Kale-Krševica, u dolini Južne Morave između Bujanovca i Vranja, više se zna u svetu nego kod nas.

- Reč je o najsevernijem grčkom gradu, i jedinom takvom na našim prostorima, koji je nastao i doživeo procvat u 4. i 3. veku pre nove ere, u vreme Aleksandra Makedonskog i njegovog oca Filipa Drugog - kaže za “Blic” Nenad Radojčić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu.

Dugo su meštani sela Krševica vadili lepo tesano kamenje iz zemlje i ugrađivali ga u kuće, a jedan zapis iz 1903. godine beleži da je tu “bio grad kad Vranje još nije postojalo”. Ali tek 2001. godine počela su istraživanja, da bi se brzo ispostavilo da je reč o velikom gradskom naselju, u kojem je živelo nekoliko hiljada ljudi, što je za ono vreme bilo mnogo.

Grad je bio sazidan na strateški važnom mestu: brdu iznad Južne Morave i puta koji je od pamtiveka prolazio moravsko-vardarskom dolinom i spajao srce evropskog kontinenta sa Grčkom. “Kale”, kako su ostatke ovog naselja nazivali meštani, bilo je sazidano na uzvišenju. Sa tri strane bilo je nepristupačno zbog strmih padina, a sa četvrte zaštićeno širokim rovom i visokim bedemom.

- Pronađeno je mnoštvo predmeta i građevina, a najznačajnija među njima je cisterna koja je grad snabdevala vodom, kamena građevina dimenzija deset sa šest metara, koja predstavlja najstariji primer antičke arhitekture kod nas - kaže Nenad Radojčić.

Starogrčki grad prostirao se na pet hektara, a dosad je istraženo tek osam odsto lokaliteta. Sve što je nađeno potvrđuje da je reč o davno nestalom Dama­stionu. Da bi se to i zvanično potvrdilo, treba naći samo još dokaz - predmet ili zid na kojem će pisati ime grada.

Za dalja istraživanja, međutim, Srbija nema novca, pa je sve što je od 2001. godine iskopano - sada opet zatrpano zemljom, konzervirano dok ne dođu bolja vremena. Istina, arheološki instituti i univerziteti iz sveta spremni su da finansiraju dalje radove, ali je neophodan preduslov za to da naša država reši vlasničke odnose sa sopstvenicima zemljišta, kojih ima pedesetak.