Deca sa posebnim potrebama ne mogu u školu

Osnovna škola „Sveti Sava“ jedina je na području grada, do prošle godine, imala patronažnu učiteljicu za decu sa posebnim potrebama, koja iz zdravstvenih razloga ne mogu da pohađaju nastavu sa svojim vršnjacima, pa se sada obratila Ministarstvu prosvete i drugim nadležnim institucijama, zahtevajući da im se ponovo odobri novac za ovaj vid edukacije. U suprotnom, kažu, petoro pirotskih mališana - koje je bolest onemogućila da se redovno školuju - neće moći da nastavi obrazovanje.

Bez obzira na to što je do ovakve situacije došlo zbog lanjskog opredeljenja Ministarstva da se i hendikepirana deca školuju skupa sa takozvanom redovnom populacijom, u OŠ „Sveti Sava“ okupila se grupa roditelja - odlučna da izdejstvuje ponovno uvođenje patronažne nastave, koja podrazumeva dolazak učitelja i nastavnika u kuću mališana...

Dragana i Stanoje Ibraimović iz romskog naselja, čiji je sin Dušan u petom razredu, strahuju da će on morati da prekine dalje školovanje, iako je veoma inteligentno dete.

KORIST I CENA UČITELjICE

Vesna Čolak i Bobana Aleksov Vlatković, dva puta sedmično, svoje nepokretne ili slabo pokretne đake uspevale su da dovedu u OŠ „Sveti Sava“, na druženje sa vršnjacima... Inače, po nezvaničnim procenama, patronažni vid nastave u Pirotu godišnje bi koštao oko milion dinara!

-Ni fizički, a ni finansijski ne možemo da omogućimo drugačije obrazovanje našem Dušanu koji se, zbog cerebralne paralize, veoma teško kreće. Živimo na drugom kraju grada i do sada je kod nas dolazila učiteljica. S obzirom na to da ne radimo ni suprug ni ja, živimo od socijalne pomoći koja iznosi oko 12.000 dinara i nadničenja, a svakodnevni prevoz iziskivao bi znatno više novca - kaže Dragana, uveravajući kako bi ona najviše volela da joj je sin zdrav, pa da može u školu sa ostalom decom!

Identična je i priča Sonje Đorić, majke Milana koji bi na jesen trebalo da krene u šesti razred.

-Niko ne sme na ovakav način da onemogući našu decu da nastave sa školovanjem. Suprug i ja smo po čitav dan na poslu i, nažalost, nismo u situaciji da dovodimo dete na nastavu - kaže Sonja.

Direktor škole, Ljubiša Đorić - uz konstataciju da su sa problemom upoznati i nadležno ministarstvo i predstavnici lokalne vlasti - navodi da škola nije dovoljno opremljena za decu sa posebnim potrebama, da nema dovoljno prostora, pa će, na svaki način nastojati da patronažna učiteljica ostane i nastavi da radi.

Sa decom koja su, uglavnom, obolela od paralize, proteklih desetak godina, radile su Vesna Čolak i Bobana Aleksov Vlatković. Obe kažu da ovi mališani nisu u stanju da dolaze u školu, te je odlazak u njihove domove zaista najbolji način da završe osnovnu školu. Među decom koju su proteklih desetak godina učile, kažu, ima veoma inteligentnih mališana, od kojih su neki, kasnije, završili i srednju školu.