Grad opustošio sela na levoj obali Južne Morave bez ijedne ispaljene protivgradne rakete

Uništeni zasadi povrća, oštećeni voćnjaci, parcele pod pšenicom i kukuruzom, sa ponekim iščupanim stablom i oštećenjima na krovnim konstrukcijama slike su koje se mogu videti u naseljima od Vitkovca do Tešice.

Bespomoćni poljoprivrednici, koji kao da su shvatili da su prepušteni sudbini prirode, danas nisu ni prijavljivali štetu, bar su takve nezvanične informacije iz Odeljenja za poljoprivredu Opštinske uprave. S druge strane, Štabu za vanredne situacije štetu su prijavila samo dva poljoprivredna proizvođača, jedan je iz Kormana, a drugi iz Nozrine.

Predsednik Udruženja stočara Srba Trifunović iz Lužana, koji u više katastarskih opština obrađuje oko 60 hektara zemlje, kaže da su gradom zahvaćene velike površine i da je šteta ogromna.

- Ove godine nevreme je zahvatilo više sela, najviše Gornju Peščanicu, Korman, Trnjane, Gornji Adrovac, Moravac, Nozrinu, Lužane. Ponovo je stradao ceo Moravski Bujmir, kao i deo Tešice. Negde delimično, a negde su potpuno stradali tek iznikli usevi kukuruza, pšenice, ječma, povrtarske kulture, a pogotovu voće.

Nerešeno pitanje u vezi sa angažovanjem strelaca i nedostatak raketa skoro su uništili protivgradnu odbranu na području opštine Aleksinac. U ništa boljem stanju nije ni protivgradni sistem u ostalim opštinama i gradovima u Srbiji iz istih razloga, rečeno je mesec dana od početka sezone odbrane od grada na Odboru Skupštine Srbije za poljoprivredu.

Poljoprivrednici su na taj način dovedeni u vrlo neugodnu situaciju, ističe sagovornik Radio Aleksinca, jer čak i onda kada sami žele da finansiraju protivgradne rakete, zakon im to onemogućava. Slična situacija je i sa lokalnim samoupravama koje čekaju zeleno svetlo države pre nego što odvoje novac za te namene.

- Republika nema dovoljno novaca, opština nema ingerencije, nema mogućnosti da nam pomogne, a mi sami ne smemo ništa da radimo. Zato juče nije ispaljena nijedna granata na teritoriji naše opštine, dok je protivgradna služba u Kaoniku i Velikom Šiljegovcu reagovala, razbili su oblake i sprečili katastrofu. I prošle godine smo imali razgovore sa opštinom i hteli smo i mi da učestvujemo u nabavci protivgradnih raketa, ali su nam rekli da to nije moguće.

Trifunović je i prošle godine imao veliku štetu na svojim usevima, koje je nakon toga osigurao. Na osnovu tog iskustva i ostalim proizvođačima savetuje da učine isto jer je to jedini način da usled ovakvih nepogoda pokriju sve gubitke.

- Prošle godine, što se tiče isplate osiguranja, ja ne mogu da se požalim, ni na procenu, ni na isplatu. Cena osiguranja po jedinici površine, po hektaru, bila je nekih 3800,00 dinara i maksimalno su bili korektni što se tiče procene. Znam da su se voćari i vinogradari žalili da im šteta nije procenjena realno, zašto i kako ne znam, ali što se tiče ratarskih kultura tu je procena bila dobra, a isplata na vreme.