Država seče koren voćarima

Dok komisije obilaze teren i procenjuju štete, a nadležni se prepucavaju ko je bio zadužen da nabavi protivgradne rakete, ko da plati strelce, voćari Srbije su u ozbiljnom problemu. Nevreme i grad opustošili su malinjake, ali i stotine hektara pod jagodom i drugim voćem. Oni koji su osigurali rod, povratiće izgubljeno, ali takvih je u našoj zemlji veoma malo. Tek svaki 34. seljak, posle ulaganja u proizvodnju, uspe da prikupi dovoljno novca za polisu.

PAPRENE MREŽE
Bez obzira na sve probleme, protivgradne mreže retko ko nabavlja, iako Ministarstvo nabavku subvencioniše sa 55 procenata njene vrednosti. - U protivgradnim mrežama je spas, ali ih malo ko od proizvođača može priuštiti. Kod nas su skuplje nego u inostranstvu. Novca za njihovu nabavku moglo bi biti, kada bi nas "pogodila" makar jedna sezona sa boljom otkupnom cenom - kažu malinari.

- Navodi u medijima da agenti osiguravaju rod ali ne i stabljike maline, i da zbog toga šteta od grada ne može biti naplaćena, nisu istinite. Narednih dana, kada se bude videlo koliko se malina oporavila, osiguravajuće kuće će napraviti procenu, pa osiguranici mogu očekivati da štetu naplate - ističu u "Vilametu". - Ministarstvo regresira 40 odsto premije osiguranja.

Za ono što je od roda ostalo na granama, treba krajem juna platiti berače, a onda i prodati.

Proizvođači tvrde da država mora da donese neko sistemsko rešenje, jer većinu njih bi nebriga države mogla da dotuče. Da li će šteta biti nadoknađena i kolika će biti otkupna cena, saznaće, kao i svih prethodnih godina, tek kada gajbice pune novog roda predaju hladnjačarima.

Proizvođači jagoda u aleksinačkoj opštini, čije je zasade, pre desetak dana, grad za nekoliko minuta uništio između 90 i sto odsto, još ne mogu da shvate šta ih je snašlo. U ovom delu Pomoravlja, pod jagodom je zasejano oko 80 hektara, a poslednji grad je naročito pogodio atare sela Žitkovac, Tešica, Moravac, Gornju Peščanicu i Trnjane.

- Na zasadu od pola hektara pod sortom "asija", stopostotno mi je uništen ovogodišnji rod. Gotovo da nema ploda koji nije pogođen. Direktna šteta je oko 12.000 evra. Beremo oštećene plodove i prodajemo ih za 35 dinara po kilogramu, umesto 120 koliko bi bilo da nije bilo grada - jada se Kristijan Pavlović (40) iz Žitkovca. - Prijavio sam štetu nadležnim, ali komisija kod mene još nije došla. Lane sam za osiguranje platio oko 80.000 dinara, a ove godine zbog besparice to nisam učinio, pa ako pomognu dobro, ako ne, videću šta dalje.

I drugi proizvođači su kivni na nadležne što nijedna raketa kobnog dana nije ispaljena.

- Veliki problem je kako posle grada podići novi zasad, jer su ljudi i lane imali štetu zbog kiše, a ostali su bez para u rezervi za nastavak proizvodnje. Ako ništa drugo, treba im pomoći bar oko sadnog materijala - kaže Ninoslav Miljković, predsednik Udruženja "Jagoda". Žalosno je što nisu imali pare da osiguraju zasade, jer bi obezbedili delimičnu naknadu štete, ali je nedopustivo da država o protivgradnoj zaštiti ozbiljno razmišlja u maju, umesto da je to činila mnogo ranije.

Zamenik predsednika opštine Aleksinac, Čedomir Rakić, kaže da je nabavka raketa i plaćanje strelaca državni problem.

POMOĆI ĆEMO KOLIKO GOD JE MOGUĆE

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković očekuje da će šteta u malinjacima biti manja nego što u ovom trenutku izgleda, kao i da će država finansijski pomoći proizvođačima koliko to bude moguće.

- Ne bih se složila da je uništen čitav ovogodišnji rod, procene na terenu su tek započete i ja očekujem da ne bude šteta ovolika kolika se sada ističe i kako izgleda u prvi mah - kazala je Bogosavljević Bošković.

Radna gupa još procenjuje štetu, a u Ministarstvu poljoprivrede obećavaju da malinare neće ostaviti na cedilu. Kada se utvrdi šteta na parcelama koje su bile zahvaćene gradom, ministar Snežana Bogosavljević Bošković će na prvoj narednoj Komisiji za elemenatarne nepogode VS, predložiti da im se pomogne.
Od 2006. godine, bespovratno regresiramo premiju osiguranja registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, u iznosu od 40 odsto, za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom, do najviše 20 ha - kažu u Ministarstvu.

VEĆINA NE MOŽE DA PRIUŠTI POLISU OSIGURANjA

NA nivou države ne postoji jedinstveni registar u kome su objedinjeni svi poljoprivredni proizvođači koji se osiguravaju. Isto tako, ne postoje ni objedinjenje procene štete koju su poljoprivrednom rodu nanele prirodne katastrofe.

U Srbiji je osigurano tek osam odsto obradivog zemljišta, i to uglavnom ono u posedu velikih korporacija, dok svega tri odsto registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ima polisu osiguranja. Iako osiguravači ističu da cena osiguranja nije visoka, većina poljoprivrednika i dalje se "uzda u nebo", jer slabo razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, koja donosi male prinose, nažalost nije isplativo osiguravati. Poplave koje su lane Srbiju zavile u crno nanele su štetu privredi (uključujući i poljoprivredu) i domaćinstvima od čak 1,5 milijardi evra. Od toga je, kroz osiguranje, nadoknađeno svega 2,4 odsto, odnosno 37 miliona evra. To je ekstremno mali procenat za područje koje je samo u poslednjoj deceniji pogodilo pet prirodnih katastrofa.

I dok poljoprivrednici ističu da osiguravači odbijaju da im osiguraju prinose zbog "nepostojanja protivgradne zaštite na njihovoj teritoriji", u osiguravajućim kućama tvrde da to nije tačno, i da većina područja odavno nema ovakav vid zaštite. Međutim, pojedini osiguravači ističu da se situacija procenjuje "na licu mesta".

Ako je poljoprivrednik na konkretnom području bio češće na udaru grada ili nekih drugih prirodnih katastrofa, osiguranje će za njega biti skuplje, jer je naš rizik veći - objašnjavaju u jednom osiguravajućem društvu.