Poginuo rudar u "Lubnici"

U rudniku "Lubnica" kod Zaječara poginuo je rudar Dejan Milošević (42), najverovatnije prilikom odrona zemlje u jami. Još jedan rudar lakše povređen.

Istražni sudija Osnovnog suda u Zaječaru Saša Živković, koji je obavio uviđaj na mestu nesreće, izjavio je da se tačan uzrok smrti Miloševića još ne zna.

Ipak, on je rekao da se pretpostavlja da je rudar nastradao kada ga je komad uglja udario u vratni deo kičme. Prema rečima sudije Živkovića, obdukciju će obaviti lekari sudske medicine u Nišu.

Nastradali rudar je sa još četvoricom kolega sišao u novu jamu mrkog uglja "Lubnica" kako bi pripremili teren za miniranje.

U jednom trenutku zid jame se obrušio na rudara i zatrpao ga, od čega je Milošević preminuo na mestu eksplozije.

Sa svoda se odvalio ogroman komad uglja i pao nesrećnom čoveku pravo na glavu, usmrtivši ga na licu mesta! U trenutku nesreće, u jami "Lubnice" bilo je oko 40 rudara, ali, srećom, niko od njih nije povređen.

Nesreća se dogodila oko 11.30 časova.

- Dejan je bio nadzornik i palilac u rudniku. S njim je bilo još 30, 40 kolega u jami. Eto, sreća valjda, njima ništa nije... Najednom se začuo tresak, zaglušio je hodnike, i gotovo. Gromada je pala Dejanu pravo na glavu i nabila je u telo. Ode čovek za sekund - tupog pogleda uprtog u njemu znanu tačku priča ovaj čovek.

- Kao i svakog dana, išli samo kroz podzemne hodnike do našeg radnog mesta - ispričao nam je jedan od rudara, očevidac događaja. - U jednom trenutku, začuo sam pucketanje. Okrenuo sam se i video kako se ogroman komad uglja obrušio sa svoda i pao pravo na glavu Dejanu, koji nije stigao ni da jaukne.

Rudari su odmah dotrčali do svog kolege. Izvukli su ga ispod gomile uglja i videli da ne diše. Lice mu je, kažu, bilo - neprepoznatljivo!

- Kao da mu je stena, koja se odvalila od svoda, bukvalno, sabila glavu u telo - nastavlja naš sagovornik. - Izvukli smo Dejana iz iz gomile uglja i na rukama smo ga, gotovo dva kilometra, nosili kroz podzemne hodnike, sve do upravne zgrade rudnika.

- Izvukli smo ga, onako neprepoznatljivog, krv i garež se izmešali, a mi uporni, hoćemo da ga vratimo gore, k’o da će sunce da mu pomogne. Podigli smo ga, on mlitav, težak, a mi nosimo, trčimo, svi se nešto nadamo da mu još ima spasa... - pričaju oni.

Nosili su ga rudari na rukama. Pešice, trčeći, spotičući se, dva kilometra kroz rudarsko okno. Umivali su ga vodom, dozivali mu ime, drhtali od šoka, bola, strahote.

- Nosili smo ga do upravne zgrade, uneli unutra, gledali... Šta da kažem, ode čovek, ljudina, borac... - priča jedan od rudara.

Lekari Hitne pomoći mogli su samo da konstatuju smrt.

Prijatelji nastradalog Dejana, koji godinama zarađuju komad hleba noseći planinu na leđima, sedeli su juče pognutih glava, uglavnom nemi, crni od gareži, umorni od teškog života.

- Slikajte ovu sirotinju, pišite da radimo u nemogućim uslovima - gotovo je prošaptao jedan od njih.

Onda je, nešto kasnije, lagano, koračajući kao da su mu noge otežale od hodanja podzemljem, prišao rudar, kolega pokojnika sa kim je u toj jučerašnjoj prepodnevnoj smeni u prolazu izmenio par reči. Beznačajnih, a poslednjih. Ispred upravne zgrade, sa strane, u hladovini, sedeo je još jedan rudar. Sam.

- Dejan je punih 15 godina jeo najcrnji od najcrnjih ’lebova. Prvo je bio rudar u Aleksincu, onda ovde kod nas... Mislim se, opet sutra moramo pod zemlju... - kaže kao za sebe.

Rudari sa kojima smo u utorak razgovarali bili su očajni. Kažu da je ova nesreća, imajući u vidu uslove u kojima rade, bila - najavljena!

- Nemamo osnovne uslove za rad - rekli su nam. - Svakodnevno silazimo pod zemlju za platu koja, u zavisnosti od stručne spreme, iznosi između 30.000 i 60.000 dinara. A, sada još i beneficije hoće da nam ukinu.

- Plate su nam male. Nekom 30, nekom 60 ’iljada. Hoće da nam ukinu beneficije. Svi se sekiraju za rudare, al’ tek kad neko od naših iz ove ugljene zemlje ode u onu večnu - kao da sebi priča onaj osamljeni rudar.

Dejan Milošević imao je jedno dete iz prvog braka, a izdržavao je još troje pastoraka svoje druge žene s kojom je živeo u Zaječaru.

INSPEKCIJA NA TERENU

Državni sekretar Ministarstva energetike i rudarstva Zlatko Dragosavljević potvrdio je da je u nesreći u rudniku "Lubnica" kod Zaječara, jutros u prvoj smeni, jedan rudar poginuo, a drugi rudar je zadobio lakše telesne povrede.

- Rudarski posao je nesumnjivo jedan od najtežih i svi oni koji odlučuju o socio-ekonomskoj sudbini rudara bi trebalo da to imaju u vidu - kaže Zlatko Dragosavljević, državni sekretar za rudarstvo u Ministarstvu energetike i dodaje da je na teren u Lubnicu već izašla rudarska inspekcija, kako bi ispitala ceo slučaj i utvrdila odgovornost.

"Uputili smo rudarsku inspekciju Ministarstva rudarstva i energetike na lice mesta da ispita sve činjenice vezano za ovaj slučaj. Po dobijanju izveštaja od strane rudarske inspekcije izaći ćemo u javnost sa više podataka i tada ćemo moći govoriti o tome da li postoji i nečija objektivna odgovornost za ovakvu tešku nesreću", rekao je Dragosavljević.

Državni sekretar za rudarstvo je ukazao da je rudarski posao jedan od najtežih, a u Srbiji rudari rade u teškim uslovima i daju nemerljiv doprinos srpskoj privredi.

"Svi oni koji odlučuju o ekonomsko-socijalnom statusu rudara u Srbiji moraju ozbiljno uzeti u obzir sve ove činjenice", ukazao je Dragosavljević.

Meštani sela Lubnica, u kojem žive neki od rudara, kažu da su u šoku zbog nesreće koja se dogodila.

Poslednja nesreća u rudniku "Lubnica" desila se pre dve decenije. Tada je, na gotovo istovetan način kao i juče Milošević, stradao jedan rudar.