LEKARI BEZ OPREME

U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Aleksincu medicinara nedovoljno, nedostaju čak i lekarske torbe, a vozni park je neispravan

Biti lekar Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Aleksincu zahteva poznavanje niza veština koje se ne stiču na medicinskom fakultetu. Malobrojni lekari kubure s opremom, vozila su im češće pokvarena nego ispravna, pa je pravi podvig zbrinuti hitne slučajeve u samoj varoši i 72 raštrkana sela.

Suočavajući se svakodnevno s nevoljama kako bi na vreme stigli do nekog od 60.000 ljudi za koje su zaduženi, razvili su dovitljivost koja im pomaže da s njima izađu na kraj. Pokvarena vozila ostavljaju se na nizbrdici jer jedino tako mogu da ih upale, umesto torbe za lekarski pribor koju odavno nemaju koriste plastične kese ojačane flasterima. Uniforme sami šiju, a jednu jaknu bratski ustupaju onome ko odlazi na najudaljeniji teren. Međutim, četrdeset dvoje radnika ove zdravstvene ustanove priznaju da su na izmaku snaga jer rade u tri smene svakog dana u godini i prevaljuju po pedesetak kilometara po lošim putevima kako bi stigli do zabačenih sela.

Uništen sanitet

Doktor Nenad Marković kaže da su nakon nedavnog udesa, u kojem je potpuno uništeno jedino relativno upotrebljivo ambulantno vozilo, njihove nevolje kulminirale.

Nema novih radnih mesta

Aleksinački medicinari ističu da su iz Ministarstva zdravlja dobili odgovor da je broj ljudi u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć odgovarajući broju pacijenata i da novih radnih mesta neće biti. Nenad Marković kaže da prilikom ove procene nije uzeta u obzir razuđenost područja aleksinačke opštine, na kojoj ima čak 72 sela, što zahteva i veći broj ljudi.

- Bilo nam je to najbolje vozilo koje smo pre četiri godine dobili od Ministarstva zdravlja. Na našu ekipu naleteo je neki pijani vozač, ambulantna kola uništio, a njih povredio. Uspeli smo da deo opreme prebacimo u stara vozila, ali je značajan deo uređaja ostao u olupini jer ih je nemoguće premestiti. Imamo još tri vozila stara više od 10 godina, koja se stalno kvare, pa delove s jednog premeštamo na drugo, manje pokvareno - kaže Marković.

Prastari uređaji

Stara vozila nisu jedina njihova muka jer im je i oprema odavno „odsvirala" svoje, a obraćanja Ministarstvu zdravlja i eventualnim donatorima bila su uzaludna.

- Defibrilator i EKG uređaj stari su više od 20 godina, stalno se kvare, a to je oprema bez koje Hitna pomoć ne može. Tražili smo od Ministarstva zdravlja novu opremu, obraćali se i japanskoj ambasadi, ali odgovora nema - objašnjava Marković.

Najveća muka aleksinačkih medicinara, ipak, nisu ni vozila ni oprema, već manjak ljudi. Za 60.000 stanovnika u jednoj smeni zadužena je samo jedna terenska ekipa, koja od jednog do drugog pacijenta često mora da pređe i po pedesetak kilometara. Jasna Nikolić, glavna sestra u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, upozorava da im se broj pacijenata ove godine uvećao za čak 10.000, pa se „ubijaju" od posla.

- Do najudaljenijeg sela Vrelo ima 46 kilometara u jednom pravcu. Nekada nam treba i sat vremena da stignemo do nekog drugog kome je potrebna pomoć jer imamo samo jednu ekipu. Sve to pod uslovom da nam ne blokira točak na vozilu, kad moramo da nastavimo peške, samo u klompama po vodi i blatu jer čizama nemamo - objašnjava Nikolićeva.

Ipak, bez obzira na sve što ih snalazi, oni kažu da opstaju zahvaljujući izuzetnoj slozi i uzajamnoj solidarnosti.

- Kolektiv je izuzetan, i to je ključno što uspevamo da posao, bez obzira na sve probleme, obavljamo profesionalno. Puni smo razumevanja jedni za druge, svesni da možemo samo na sebe da se oslonimo - ističe Nikolićeva.

U Ministarstvu zdravlja Srbije Pressu je rečeno da će sledeće godine i ovaj zavod dobiti neko ambulantno vozilo.

- Tokom 2009. očekuje se nabavka oko 130 sanitetskih vozila za zdravstvene ustanove u Srbiji - kažu u Ministarstvu zdravlja.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=53643&sectionId=56&view=story