Aleksinačko naprednjačko blato

Stariji sve češće pričaju o onom gradu u kome je bilo lepo živeti. A mladi, mladi i ne pričaju, oni i ne pomišljaju da žive u Aleksincu. Jedino što im je tema razgovora je kako pobeći odavde.

Dvadeset i neka godina nas deli od trenutka kada je sve počelo da propada, a i dalje su mnogima glave napunjene stavovima kako mi nismo krivi za ovo što živimo. I naslušaćemo se kojekakvih obećanja i u ovoj predizbornoj kampanji, ali i kad nam se nova vlast dočepa fotelja. Svi će u glas pričati kako baš oni najbolje znaju da potroše novac i kako su Bogom dani talenti za vođenje ama baš svih sfera na koje opština polaže bilo kakvo pravo. A realnost je da su jedini problem baš oni, političari.

Ako u najkraćem pogledamo ko nam vodi opštinu, videćemo osnovne razloge zbog čega je Aleksinac postao jedno od najbednijih mesta u jednoj od najbednijih država u Evropi. Radikal ili naprednjak, Nenad Stanković je razvio nakaradan sistem održavanja na vlasti u kome su glavne poluge ljudi koji su potpuno slobodni u zadovoljavanju svojih ličnih ciljeva. Tako su svi odbornici vladajuće strukture vezani stranački dobijenim poslovima. Direktori javnih preduzeća i ustanova su imali još veće slobode, pa su sem ispunjenja vlastitih ambicija, imali mogućnost da u javnom sektoru zaposle i svoju najbližu rodbinu. Privrednici bliski vlasti, koji se predstavnjaju kao dobrotvori, u stvari su tu jer često imaju udela u poslovima gde se opština pojavljuje kao investitor.

Tako je Nenad Stanković od stranke na vlasti napravio biro za zapošljavanje. Dođeš, učlaniš se, s vremena na vreme obiđeš sedište, budeš ljubazan sa šefovima, klimneš glavom po potrebi i nakon dece funkcionera, nakon ljubavnica direktora, nakon kumova i „bitnih“ faca, dođe red i na tebe.

Koje su posledice takvog sistema?

Sa odelom okorelog desničara sa velikosrpskim ambicijama ili evropejca koji se klanja Nemcima i Turcima zbog šake novaca koji su izdvojili i uložili u našu opštinu, Nenad Stanković predstavlja nesretan slučaj političara koji odgovara vrhu svoje stranke, jer osim što klimne glavom na zadata uputstva, drugačiji vid borbe za svoje građane ne poznaje. Čovek koji samo ume da klima glavom je po inerciji okružen istim takvim ljudima. I tako Aleksinac u nekoliko navrata za prvog čoveka opštine ima osobu bez ikakvih menadžerskih sposobnosti nužnih za period u kome se nalazimo. Kao proizvod ovakvog menadžera imamo i neškolovane, bahate opštinske funcionere, nesposobne direktore, i ogroman broj stranačkih  aktivista kojima se radni zadatak svodi na fizički dolazak na posao. Novitet je bio gospodin koji je obavljao funkciju narodnog poslanika. Nažalost, beše to posao tajnog narodnog poslanika, jer je bio potpuno nevidljiv, kako za skupštinskom govornicom tako i pred građanima svoje opštine.

Dakle, neefikasna, skupa i netransparentna opštinska uprava, nagomilani stranački paraziti u javnim preduzećima, gubici preduzeća, investicije koje imaju za cilj izvlačenje novca iz budžeta u privatne džepove, najbednije zdravstvo u Evropi, unakaženo školstvo, ruinirano selo, nepovoljna privredna klima, samo su neke od tekovina koje se mogu pripisati razdoblju u kome je Nenad Stanković vodio opštinu.

Najgora od svih posledica je ta što se pristojan, obrazovan i vredan svet gnuša politike, što im je muka od same pomisli na istu i što im ne pada na pamet da otvoreno iskažu svoj stav i bore se za njega.

Ono što se najčešće čuje je da su svi isti.

To mora da se promeni.

Da ne bi sve ostalo na frazama da nismo svi isti, pokret Dosta je bilo - Saša Radulović će u narednom periodu biti otvoren za građane Aleksinca, koji žele da u razgovoru čuju  rešenja po svakom pitanju. Nadamo se da ćemo i javno imati prilike da Vas upoznamo sa našim programom.

Pokret Dosta je bilo, Aleksinac