Nemačka 25 godina posle: Zid i dalje stoji

Posle rušenja Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine, tadašnji kancelar Helmut Kole obećao je privredni procvat istočnoj Nemačkoj, u kojoj je tržišna ekonomija polako menjala sliku komunističke strukture tog dela zemlje.

Zapadni deo zemlje je od tada uložio između 1.500 i 2.000 milijardi evra za finansiranje ujedinjenja dve Nemačke, rekao je profesor javnih finansija u Lajpcigu Tomas Lenk, ali je dodao da je taj "pakt solidarnosti" finansirao prihod od dodatno uvedenog poreza.

Lenk naveo je da opstaju "slabosti" privrede istoka Nemačke, jer su najbolje finansijske institucije na zapadu, a s tim i najbolji poslovi i zarade.

"Jasno je da proces ujedinjenja nije još završen, ali postoji svetlo na kraju tunela", rekao je ekonomista Mikael Burda s Berlinskog univerziteta.

Prema njegovim rečima, porodice na zapadu imaju i dalje veće zarade, jer je stopa nezaposlenosti veća na istoku.

re 10 godina bilo je 18,4 odsto nezposlenih na istoku, dva puta više nego na zapadu Nemačke. U septembu se ta razlika smanjila, ali i dalje postoji. Na istoku stopa nezaposlenosti iznosi 9,7 odsto a na zapadu 6,5 odsto.

Berlinski zid, izgrađen 1961. i srušen 9. novembra 1989. godine, predstavlja simbol Hladnog rata.