Referendum u Makedoniji, slaba izlaznost u prepodnevnim satima

Prema podacima makedonske Državne izborne komisije, do 11 ujutru glasačko pravo na referendumu iskoristilo je nešto više od 8 odsto birača. 

Više od 1.800.000 građana ima pravo da se izjasni na pitanje "Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke".

Gotovo tri decenije od spora sa Grčkom, koja je kočila evroatlantske integracije Makedonije zbog imena, ta zemlja je na političkoj prekretnici, a referendum se odvija u atmosferi političkih podela, koje je ovaj sporazum još više produbio.

Koliko su otvorene te podele pokazao je i incident u UN, kada je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, koji je kritikovao visoke zvaničnike SAD i EU zbog podrške prestojećem referendumu, pozvao svoje sunarodnike na bojkot u nedelju, posle čega je pomoćnik šefa diplomatije Makedonije Andrej Žernovski napustio salu.

Predstavnici aktuelne vlasti su u kampanji pozivali građane da se izjasne "za", a najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE, koja je sve vreme bila veoma neodređena pozvala je građane da glasaju prema svojoj savesti, a sa sličnom porukom se oglasila i kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva.

Osnovna poruka aktuelne vlasti je da se građani na referendumu odlučuju da li žele da žive u (samo)izolaciji ili će sebi osigurati svetlu i izvesnu evroatlantsku budućnost kroz članstvo u EU i NATO.

Premijer Zaev, lider vladajućeg SDSM-a, optimista je i veruje u uspeh referenduma jer, kako kaže, građani donose mudre odluke jer vole svoju otadžbinu, snose odgovornost za svoju decu.

"Pozivam sve da izađu i donesu ozbiljnu odluku za budućnost naše zemlje, za buduće generacije", poručio je Zaev posle glasanja u Strumici.

S druge strane, opozicioni lider Hristijan Mickoski smatra da će većina pristalica i članova VMRO-DPMNE na referendumu glasati "protiv" ili biti uzdržana, jer, kako kaže, stav te stranke o referendumu je jasan.

Referendum je raspisan kao konsultativni, odnosno neobavezujući, a biće uspešan ako na njega izađe više od 50 odsto građana upisanih u birački spisak (50 odsto + 1).

Ukoliko referendum bude uspešan i većina se na referendumu izjasni "za", Makedonija bi već naredne godine mogla da postane 30.članica NATO-a, kao i da ubrzo dobije datum za otvaranje pregovora o članstvu u EU.

Jedan od ključnih izazova pred predstojeći referendum jeste javno protivljenje Rusije makedonskom članstvu u NATO-u.

Međutim, na tvrdnje zapadnih međunarodnih zvaničnika koji tvrde da će Rusija pokušati da obesmisli makedonski referendum, premijer Zaev je u više navrata rekao da nema takve informacije, te da je Rusija prijatelj Makedonije.

Makedonski analitičari ocenjuju da aktuelna vlada i Zaev, izuzimajući Rusiju, imaju najsnažniju međunarodnu podršku, kakvu nije imala nijedna vlada u regionu od raspada SFRJ.

Većina analitičara smatra da bi bojkot referenduma u nedelju bio jedna vrlo nezrela opcija koja bi mogla izazvati katastrofalne posledice za budućnost Makedonije.

Deo njih skreće pažnju na to da je građanima postavljeno zbunjujuće pitanje, jer nije jasno da li se oni pozivaju da glasaju za ulazak u EU i NATO ili za promenu imena, odnosno zašto je "tako osetljivo pitanje" skriveno u formulaciji "sporazum sa Grčkom".