Preminuo veliki prijatelj Srbije Mikis Teodorakis, čuveni grčki kompozitor (VIDEO)

Mihail Mikis Teodorakis rođen je 29. jula 1925. godine na ostrvu Hios u Grčkoj. Od najranije mladosti fasciniran je muzikom. Samouk je pisao pesme još kao dete bez ikakvog instrumenta.

U Pirgosu i Patrasu uzimao je prve časove muzike, a u Tripolisu je osnovao hor sa kojim je održao prvi koncert kada je imao 17 godina. Studirao je muziku u Atini, a kasnije u Parizu.

Teodorakisov opus kreće se od uzbudljivih pesama zasnovanih na velikim grčkim pesničkim delima, od kojih su mnoge decenijama levičarske himne, do simfonija i muzike za filmska ostvarenja. Autor je više od 1.000 pesama.  

Komponovao je možda najprepoznatljiviju grčku muziku na međunarodnom planu, sirtaki iz filma Grk Zorba (1964), dok su njegove pesme izvodili poznati umetnici poput „Bitlsa“ (The Honeymoon Song), Širli Besi i Edit Pjaf.

Njegova muzika važan je deo filmova „Z“ (1969), koji je osvojio nagradu BAFTA za originalnu muziku, Fedra (1962) i Serpiko (1973), za koji je nominovan za Gremi 1974. godine.

Za nagradu američke Akademije za diskografsku umetnost i nauku Tedorakis je bio nominovan i za muziku iz filma Grk Zorba devet godina ranije. 

Teodorakis je komponovao i Trilogiju Mauthauzen, ciklus arija sa tekstovima prema pesmama grčkog pesnika Jakovosa Kambanelisa, koji je preživeo koncentracioni logor Mauthauzen.  

Kao vrlo otvoreni politički aktivista pridružio se rezervnoj jedinici ELAS-a, vojnom ogranku levičarskog Nacionalnog oslobodilačkog fronta (EAM) tokom grčkog otpora nacističkoj okupaciji. 

Tokom grčkog građanskog rata je uhapšen, bio u izgnanstvu na ostrvu Ikariji, a zatim deportovan na ostrvo Makronisos, gde je mučen.

U politici je zastupao levičarske stavove i bio protivnik vojne hunte. 1990. izabran je za poslanika grčkog parlamenta na listi Nove demokratije, stranke umerene desnice, a kasnije je bio ministar (1990–1992) u vladi Konstantinosa Micotakisa.

Učestvovao je na dobrotvornom koncertu u znak protesta protiv NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

U znak zahvalnosti što je Srpskom narodnom pozorištu poklonio prava za izvođenje baleta Grk Zorba proglašen je za počasnog građanina Novog Sada 2004. godine.

Poslednjih godina više puta je bio u bolnici zbog zdravstvenih problema, a 2019. je podvrgnut operaciji srca radi ugradnje pejsmejkera.