Zašto se sve duže zadržavamo u restoranima

Jedan popularni restoran u Njujorku nedavno je pokušao da ustanovi zašto im se sve sviše gostiju žali na sporu uslugu. U prethodnih 10 godina značajno su povećali broj radnika, smanjili broj jela na meniju, ali uprkos tome što praktično imaju isti broj gostiju, vreme usluge se značajno produžilo.

Iznenadićete se šta su otkrili nakon što su pregledali stare snimke sigurnosnih kamera.

Menadžeri restorana uporedili su snimke od 1. jula 2004. i 3. jula 2014. godine. Restoran je imao malo više gostiju 2014, ali su za oba dana ispratili period tokom kojeg je usluženo 45 stolova.

Evo šta se dešavalo 2004. godine.

Gosti ulaze. Sedaju za sto i dobijaju menije, a od 45 grupa gostiju tri traže da dobiju druga mesta.

Klijenti u proseku troše osam minuta pre nego što zatvore menije čime pokazuju da su spremni da naruče.

Konobari se skoro istog trena pojavljuju da bi preuzeli narudžbe.

Hrana stiže u roku od šest minuta, s tim da komplikovanija jela stižu kasnije.

Od 45 mušterija dvoje vraća naručenu hranu. Pretpostavljamo da je jelo nedovoljno toplo (pošto nisu u pitanju odresci, pretpostavljamo da su tražili da se jela dodatno zagreju).

Konobari motre na stolove kako bi mogli brzo da odgovore ako je gostu nešto potrebno.

Gosti su gotovi, ispostavlja im se račun i nakon pet minuta napuštaju restoran.

Prosečno vreme od početka do kraja: Sat i pet minuta.

A evo šta se dešavalo 2014. godine.

Gosti ulaze. Sedaju za sto i dobijaju menije, a od 45 grupa gostiju 18 zahteva da dobije neka druga mesta.

Pre nego što čak i otvore menije vade svoje telefone, neki se fotografišu, dok drugi jednostavno nešto "čačkaju" na telefonima (nažalost, ne zna se šta rade jer restorani ne nadziru Wi-Fi saobraćaj).

Sedam od 45 gostiju odmah traže konobare da im nešto pokažu na njihovom telefonu i troše prosečno pet minuta njegovog vremena. Konobari kažu da se radi o mušterijama koje su imale problem sa povezivanjem na bežični internet i zahtevali od konobara da im pomognu.

Konačno, konobari pitaju goste šta žele da naruče. Većina njih nije čak ni otvorila meni i kažu konobarima da sačekaju malo.

Gosti otvaraju meni, stavljaju ruke u kojima su im mobilni na vrh stranice i nastavljaju da rade nešto na mobilnom.

Konobari se vraćaju da vide da li su gosti spremni da naruče ili imaju neka pitanja. Gost traži da konobar sačeka još malo.

Konačno, gosti su spremni da naruče hranu.

Ukupno vreme od trenutka kad su gosti seli do momenta naručivanja je 21 minut.

Hrana stiže nakon šest minuta, s tim da komplikovanija jela stižu kasnije.

Sledi fotografisanje hrane, a gosti, njih 26 od 45, troši u proseku tri minuta u fotografisanju hrane, a 14 od 45 fotografišu jedni druge dok je hrana ispred njih ili dok je jedu. To traje četiri minuta u proseku, pošto fotografije treba pregledati, a ponekad i ponovo uraditi, pošto se gostima neka i ne dopadne.

Devet od 45 gostiju vraća svoju hranu jer je hladna. Da se nisu toliko igrali svojim telefonima hrana im se ne bi ni ohladila.

Sledećih 27 od 45 gostiju traži od konobara da napravi grupnu fotografiju. Od tih 27 njih 14 traži od konobara da ponovi fotografisanje pošto nisu zadovoljni sa prvom fotografijom.

U proseku ceo ovaj proces pregledanja fotografija oduzima još pet minuta konobaru koji je očigledno za to vreme mogao da se bavi drugim stolovima koje služi.

Narednih 20 minuta gosti potroše na svoje mobilne telefone - od trenutka kada završe sa jelom do trenutka kada zatraže račun. Takođe, potrebno im je u proseku još 15 minuta više da plate račun i napuste restoran, nego pre 10 godina.

U osam slučajeva gosti su naleteli jedan na drugog, a u jednom slučaju i na konobara, dok su slali poruke prilikom izlaska ili ulaska u restoran.

Prosečno vreme od početka do kraja: sat i 55 minuta.

Svoju analizu, objavljenu na mnogim američkim sajtovima, američki restoran završava porukom da su zahvalni svakom ko uđe u njihov restoran, pošto je konkurencija tako velika, uz molbu da ipak budu malo pažljiviji.