Privatizacija u Srbiji – uspešni i neuspešni

Petogodišnji učinak privatizacije u Srbiji kada je reč o društvenom kapitalu su prodata 2.002 preduzeća čime je ostvaren prihod od nešto više od 2,4 milijarde evra. Najviše para zarađeno je od prodaje firmi ne tenderu, njih 84 i to za 1,1 milijardu evra, što je i razumljivo jer se radi o onim „jačim”, a ovim načinom prodaje tražio se i strateški partner. Metodom aukcije prodato je 1.426 preduzeća od čega je inkasirano 835 miliona evra. Akcijski fond je na tržištu kapitala i tenderima od početka privatizacije ponudio 1.139 paketa i od njihove prodaje ostvario prihod od 584 miliona evra.

Novog gazdu u Srbiji trenutno traži još oko hiljadu preduzeća, a trebalo bi da ga dobiju do kraja naredne ili s prvim danima 2009. godine.

Među privatizovanim preduzećima u Srbiji ima raznih, i onih koji su i ranije bili uspešni, a i s novim vlasnicima su nastavili još bolje da posluju, ali i takvih koje su novi vlasnici doveli do ruba propasti.

Ovdašnje cementare među prvima su prodate, kao i fabrike duvana, a svi redom stranim kupcima. I jedne i druge su, uostalom, državi, za ono vreme prodaje, donele i najveća sredstva. Iako je u javnosti prodaja „Sartida” slovila za kontroverznu, činjenica je da je posle prodaje „US Stilu” smederevski gigant postao preduzeće s najboljim izvoznim rezultatima.

Fabrike hrane su, takođe, prodate među prvima. Većina njih je i pre privatizacije dobro poslovala jer je ekonomska kriza iz prethodne decenije njih mnogo manje „načela”. Međutim, sve može da se upropasti pa tako i mlekare čiji je broj ovde smanjen za pet i to zato što je jedan te isti vlasnik sve njih upropastio.

Kao i u drugim zemljama koje su prošle put privatizacije ni iskustva s prodajom firmi lošim gazdama nisu nam strana. Podaci Agencije za privatizaciju pokazuju da je u oko 270 slučajeva raskinut ugovor zbog neizvršavanja obaveza što je oko petnaestak odsto svih privatizacija. Najpoznatiji su, sigurno, slučajevi „Putnika” i Srbe Ilića, zrenjaninske „Jugoremedije, šabačke „Zaštite bilja”, „Župe”. U nekim slučajevima bilo je moguće naći novog gazdu, međutim u povelikom broju nije tako da su završila u stečaju.

---

Frad istrajao

Tokom procesa privatizacije „FRAD” Aleksinac, skraćenica za nekadašnju Fabriku rezervnih auto-delova u ovom gradiću, a u poslednje dve i po decenije fabrika za proizvodnju filtera za sve vrste motora, bez mnogo potresa prešla je u ruke uspešnih domaćih biznismena. Fabriku najvećeg balkanskog proizvođača filtera kupilo je preduzeće „MPS grup” Beograd, Dušana Zabunovića nastavivši i značajno unapredivši tehnologiju, asortiman i proizvodne programe. Generalni direktor „FRAD-a” Branimir Zabunović ističe da nije sve baš bilo lako, ali da se istrajalo u tome da se fabrika održi, da se ne ugasi i zatvori.

- Osnovni zadatak koji smo imali odmah posle kupoprodaje bio je da se veliko tržište koje je „FRAD” decenijama snabdevao filterima za motore putničkih i teretnih automobila i autobusa, ali i brodskih i motora svih ostalih vrsta, a koje je bilo skoro izgubljeno, što brže ponovo osvoji. I uspeli smo u tome. Paralelno, u vreme dok smo veliku pažnju posvećivali osavremenjivanju naših proizvodnih pogona, jer su svetska i evropska tehnologija u međuvremenu znatno napredovale i mi smo na tom planu bili primorani da energično reagujemo, realizovali smo možda i najteži posao - da se kvalitetom i raznovrsnošću svojih proizvoda nametnemo automobilskoj industriji u Evropi. Najkraće rečeno danas, kao i pre 15 ili 20 i više godina filteri sa oznakom „FRAD” mogu se naći skoro svuda u Evropi. Konkurentnom cenom, novim asortimanom i poštovanjem visokih zahteva i standarda inače probirljivog tržišta van naše zemlje, plasiramo i prodajemo naše filtere u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, svim zemljama na Balkanu i svim bivšim jugoslovenskim republikama. U ovom trenutku, na početku avgusta 2007. godine tačno pola naše proizvodnje prodaje se u Srbiji, a drugih 50 odsto u inostranstvu. Najveći izvoz filtera iz Aleksinca je u Rusiju.

- Kupili smo najmoderniju opremu i mašine, proizvodnja je odavno kompjuterizovana i samo zahvaljujući tome ostali smo u trci sa velikom konkurencijom. Naši stručnjaci su za tri i po godine projektovali čak 450 novih vrsta prečistača koji se sada proizvode u fabrici i na osnovu toga „FRAD” je ponovo najveći proizvođač filtera u ovom delu Evrope - kaže Zabunović.

Zbog proizvodnog procesa, pre svega, ali i zbog prihvatanja savremenih kretanja u našoj industriji, u poslednja dva meseca zaposleno je novih 50 radnika, u najvećem broju stručnih i školovanih. U fabrici „FRAD” trenutno je 360 zaposlenih, što je samo tridesetak manje nego kada je privatizovana. A prosek zarada u prvih sedam meseci 2007. godine bio je 450 evra, ili 36.000 dinara u bruto iznosu.

U celosti je do sada realizovan i investicioni program, koji je takođe precizno formulisan u kupoprodajnom ugovoru, zarade se isplaćuju vrlo redovno i bez zakašnjenja.