MMF upozorava da bi Srbija mogla da ostane bez petine radne snage u narednih 30 godina

Dramatično smanjenje radne snage. Zemlje regiona suočiće se sa tim problemom u narednih trideset godina - to je poslednje upozorenje koje stiže iz Međunarodnog monetarnog fonda, čije istraživanje pokazuje da će svaki četvrti radnik u regionu "nestati" usled migracija ili zbog starenja.

Iako Srbija već sada ima migracije radnika, prema prognozama MMF-a, rizik koji sledi do 2050. će znatno poremetiti domaće tržište rada.

"Međunarodni monetarni fond je predvideo da će Bugarska, Letonija, Poljska i Ukrajina zabeležiti najveći pad radne snage i to veći od 30 odsto, u narednih 30 godina, dok bi u Srbiji radna snaga mogla da padne za 20 procenata. Ipak, iz MMF-a uveravaju da rešenja postoje, a samo neka koja navode su podizanje starosne granice za penzionisanje, ohrabrivanje žena i starijih radnika za ulazak na tržište rada i tehnološki napredak".

 Da je scenario o kom govori MMF u potpunosti izvestan, za N1 kaže analitičarka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi. Navodi da odliv radne snage sada nije prisutan samo u visokostručnom, već i kod srednjestručnog kadra. Veća prava radnika vidi kao jedno od rešenja.

"Jedan od razloga je slaba privreda, drugi razlog je što su kod nas uslovi rada takvi kakvi jesu - ljudi prosto ne žele da rade u ovakvim radnim odnosima gde se ne vodi računa o pravima radnika i gde nemate dostojanstveni rad. Jedna od mera, ako gledamo sistemski, bila bi to da se poboljša funkcija države u tom delu poštovanja Zakona o radu, makar ovakvog kakav imamo, koji nije baš dobar i na strani radnika", navodi Jakobi.

A da li bi, kako to MMF predlaže, podizanje starosne granice za penzionisanje u Srbiji ublažilo taj dramatičan pad radne snage? U Fiskalnom savetu smatraju da takav korak nije neophodan.

"Sa stanovišta održivosti penzionog sistema, sada nema potrebe za produžavanjem godina za odlazak u penziju. Mi smo svoj domaći zadatak obavili kada smo usvojili nove izmene i sada samo treba istrajati na donetim merama. S druge strane, moguća su podešavanja u smislu fleksibilnosti, ali ne pod obavezno. To bi značilo da građani nakon penzionisanja mogu da obavljaju dodatne poslove, naravno ukoliko to žele i ukoliko za njihovim radom postoji potreba", kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Stručnjaci iz MMF-a navode da će zemlje centralne i istočne Evrope potencijalno uvoziti radnu snagu. Koliko je situacija alarmantna, govore i podaci da je Srbiju za skoro dve decenije napustilo oko 650.000 ljudi.

Maja Đurić, N1 Srbija