"Najbogatiji u Srbiji rade na crno"

To je ocenio ekonomista Dragan Radović, koji konstatuje da novca za budžet ima na svakom koraku, samo ga treba naplatiti .

"Kada bi država usvojila moj plan borbe protiv sive ekonomije, garantujem da bi sve utaje mogle da se spreče, a ako se u prvoj godini naplati i polovina od tri milijarde, to bi bio veliki uspeh", kaže u razgovoru za Tanjug ovaj po struci privrednik, koji se već godinama na terenu bavi fenomenom sive ekonomije.

Radović upozorava da država godišnje gubi oko 150 miliona evra zato što zakupodavci ne plaćaju porez na izdate stanove. "U Srbiji se izdaje 400.000 stanova i 100.000 lokala. Bruto obrt na godišnejm nivou iznosi milijardu evra i svi se pitaju kako je moguće toliki promet da se obavlja, a da niko ne plaća porez. Tu država malo greši jer poreska stopa za izdavanje i zakup je 20 odsto, dakle previsoka je. Zato niko i ne prijavljuje, a ako bi spustila na 10 odsto, onda bi se prikupili značajni poreski prihodi", tvrdi on.

Njegova računica se ne poklapa sa ocenama većine ekonomista koji misle da se siva ekonomija ne može suzbiti u potpunosti, kao ni za kratko vreme, već da je Srbiji potrebno nekoliko godina kako bi se poreske utaje smanjile za nekoliko stotina miliona evra.

Procena Fiskalnog saveta je da bi Srbija u borbi protiv sive ekonomije u naredne tri godine mogla da uštedi između 300-350 miliona evra i to uz ozbiljnu reformu poreske uprave.

Radović, međutim, tvrdi da u Srbiji ima oko trideset branši u kojima se kroz sivu ekonomiju gube desetine, pa i stotine miliona evra, ali i ukazuje da je najveća zabluda to što se pod sivom ekonomijom uglavnom misli na prodaju na uličnim kartonskim tezgama.

"Siva ekonomija koja mora da se suzbije je ona koja se obavlja pod plaštom legalne firme. To je ono kada neko otvori legalnu firmu, obavlja promet koji ne prijavljuje, kao ni radnike i po tom osnovu ostvaruje najveće utaje", tvrdi Radović.

Ključni dokaz da se sivom ekonomijom ne bave najsiromašniji slojevi stanovništva, prema njegovim rečima je taj što neregistrovani promet prelazi 10 milijardi evra, a utaje prelaze tri milijarde evra poreza i doprinosa godišnje.

Kao primer navodi turizam i ugostiteljstvo gde se utaji oko 300 miliona evra jer većina turističkih agencija radi ilegalno, ne izdaje račune, prevozi turiste van zemlje na crno. "U ugostiteljstvu imate restorane koji imaju više desetina radnika, koji ne prijavljuju promet, a nisu ni u sistemu PDV-a", ističe on.

Proizvodnja i prodaja alkohola se prema njegovim rečima čak 80 odsto odvija u crnoj zoni jer su ogromne akcize i porezi, pa utaje u toj branši donose veliku korist utajivačima. On kaže da je u Srbiji zvanična prodaja 12 miliona litara rakije, a prodaja zapravo iznosi 60 miliona litara.

Govoreći o pekarskoj industriji, Radović kaže da čak 70 odsto pekara u Srbiji nije u sistemu PDV-a, što znači da se preko milion vekni dnevno proda na crno. "Čak i kada je granica za ulazak u PDV bila četiri miliona dinara, pekare ni tada nisu bile u sistemu PDV-a, a taj promet bolje pekare ispune za svega dva meseca rada. Zanimljivo je da se i brašno, koje ima akcizne markice, prodaje na crno", tvrdi on.

Vlasnici koji rade sto posto legalno, prema Radovićevom mišljenju, moraju danonoćno da razmišljaju o svom poslu i kako da pokriju svoje obaveze za poreze i doprinose. "Ovi drugi koji su u sivoj zoni imaju samo jedan cilj, a to je da što više poreza utaje i kako što pre da potroše taj novac. Psiholik srpskog utajivača je svuda isti - imaju dobre automobile, novac troše mimo zemlje, a ako slučajno to nelegalno poslovanje bude ugroženo, biznismen bankrotira", objašnjava on.

Utaje u estradi on procenjuje na 90 miliona evra.

Radović se pita i da li se išta u građevinarstvu radi legalno jer niko ne kontroliše izgradnju zgrada po Srbiji. "Imate objekat na Zlatiboru gde se prave zgrade sa 50 apartmana. To mora da košta najmanje tri miliona evra, a niko nije došao da pita investitora da mu da račune za blokove, cement, isplaćene zarade za radnike", navodi Radović.

Na igrama na sreću, kako dodaje, godišnje se utaji oko 100 miliona evra i Radović kaže da je država sada shvatila da tu leže veliki budžetski prihodi i prvi rezultati u borbi protiv sive ekonomije u kladionicama su već zabeleženi.

"Novca za budžet ima na svakom koraku, ali ga treba naplatiti. Na žalost, sistem naplate je izuzetno loš. Poreska uprava je najveći krivac sa jedne strane, a sa druge strane, ona je jedina koja može nešto da popravi jer ima kadar", kaže on.

On kaže da su dva najveća vida utaje - preko PDV-a, koje godišnje pređu jednu milijardu evra, i utaja poreza i doprinosa koja iznosi 1,5 milijardi evra u toku godine.

"Kako može toliko da se utaji poreza i dopriosa? Pa može jer 700.000 radnika u Srbiji radi na crno. Inspektorat za rad otkrio je tek 5.500 radnika koji rade bez prijave u 2013.godini. To je katastrofalan učinak", kategoričan je Radović.

On kaže da kao izgovor za utaje privrednici najčešće ističu previsoke poreske stope.

"Jedine previsoke poreske stope su upravo porezi i doprinosi na zarade radnika koji su od 62 do 65 odsto i treba ih smanjiti za trećinu. Na taj način privrednici će biti stimulisani da primaju nove radnike i to najviše oni koji su radili u legalnoj zoni", izjavio je on.

U pogledu privrednika koji posluju na crno, Radović kaže da njih samo jaka represivna politika može da natera da pređu u legalnu zonu.

Upitan da li se isplati raditi u sivoj zoni, Radović odgovara da samo prividno izgleda da onaj ko posluje u sivoj zoni ima veće prihode, ali da je realnost potpuno drugačija.

"Svi koji rade u sivoj zoni, više ili manje, ranije ili kasnije su osuđeni na bankrot. Opstaju mahom firme koje rade legalno", navodi on uz obrazloženje da ima mnogo firmi koje od 1990. godine rade legalno i koje su uz sve teškoće povećale broj radnika.