Fiskalni savet

Nova srpska Vlada sa 28 ministara usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022.god. koji će se pred narodnim poslanicima naći po hitnom postupku. Za proučavanje stavki u preko 300 strana ovog pravnog akata narodnim poslanicima je ostavljeno četiri dana, piše u delu saopštenja Pokreta Dveri Niš i narodnog poslanika Tamare Milenković Kerković.

Krupne greške u upravljanju Elektroprivredom Srbije i Srbijagasom došle su na naplatu tokom svetske energetske krize, a njihovi ukupni gubici oko milijardu evra prošle zime i dosadašnji način vođenja EPS-a i Elektrodistribucije više se ne smeju tolerisati, poručio je Fiskalni savet i savetovao poskupljenje struje i gasa.

Prevelika korupcija i nedovoljni nivo vladavine prava razlog je zaostajanja Srbije, ocenio je u intervjuu agenciji Beta Pavle Petrović.

Novi rebalans ovogodišnjeg budžeta koji je predložila Vlada Srbije pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, usled nerešenih problema iz ranijeg perioda, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, ocenio je danas Fiskalni savet.

Prošlu godinu EPS je završio sa gubitkom od 33 miliona evra, umesto planirane dobiti od oko milion evra. Nema objašnjenja zašto je planirani dobitak bio tako mali.

"Pozivam hitno nadležne u gradu Nišu i državi da preduzmu odgovarajuće mere i spreče masovna otpuštanja u firmi Tefil" stoji u saopštenju medijima, Miodraga Stankovića šefa odborničke grupe DS-a u Nišu.

Biće pravi izazov naći 6,5 milijardi evra, koliko će Srbija morati da se zaduži ove godine.

Fiskalni savet ocenio je da je u načelu opravdano planirano veliko zaduživanje Srbije za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, ali ocenjuje da Vlada Srbije treba da odustane od najavljene pomoći od 100 evra punoletnim građanima.

Srbiju bi u narednih pet godina godišnje moglo da napušta od 1,2 odsto do 1,3 odsto stanovništva radnog uzrasta

Životni standard, meren bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku, u Rumuniji je 60 odsto iznad standarda u Srbiji, u Bugarskoj oko 30, a u Mađarskoj oko 80 odsto jer su te zemlje od 2010. godine ostvarile ukupan ekonomski rast u proseku 35 odsto, a Srbija 20 odsto, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.